Повежи се
На врх

Луксембург – Војводство странаца, шенгена и високог стандарда

У главни град истоимене државе Луксембург, Дино је стигао је 1996. године. Пореклом из Берана, Црна Гора, овај младић каже да није желио да заврши на ратишту једне од југословенских држава, те је отишао „трбухом за крухом“.

– Неколико година живeо сам са оцем у Швajцарској, па се преселио у Војводство Луксембург, земљу стрaнаца, шенгена и високог стандарда.  Плате много боље, порези много нижи у односу на све земље Европе. Да поново могу да бирам, учинио бих исто – прича Дино за портал „Радио Слободна Европа“. Поседњих десет година ради као возач аутобуса у једној туристичкој агенцији.

– У почетку, радио сам послове као и сви наши људи који се доселе овде: на грађевини и сезонске услуге. Но, у последње време, досељеници из земаља некадашње Југославије добијају послове као што су архитекта, професор, чак и управљачке, директорске и функционерске позиције – прича овај младић. У овом, једином Великом војводству на свету, које броји око 600.000 становника, живи 180 нација. Национална евиденција показује да од укупног броја становника, њих 43 одсто нема луксембуршко држављанство. Тек око 15 одсто људи који тренутно живе и раде у Луксембургу су староседеоци и имају породична наследства.

Занимљиво је да у Луксембург сваког јутра на посао долази око 100.000 радника из Немачке, Француске и Белгије. Посебни закони о правима и обавезама усељеника не постоје, те се омогућује страним држављанима исти радно-правни и социјални третман као и свим осталим грађанима. Укупни бруто друштвени производ је 14 милијарди долара, по глави становника око 40.000 америчких долара, што земљу сврстава међу најбогатије државе света.

–  У односу на друге државе око Луксембурга, Немачку, Француску, Белгију, где су просечне плате 1.200-1.300 евра, Луксембург је једна од бољих држава што се тиче зараде. Минималне плате су 1.600 евра. Шта ме може вратити родном граду? Нажалост, само пензија. Моји родитељи су овде, а веома мало је остало родбине у Црној Гори и Србији, који нису отишли у земље са бољим стандардом – прича Дино.

Извор : Портал „Радио Слободна Европа“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине