Повежи се
На врх

Љубав која је краља коштала престола и живота

Једна од најпотреснијих љубавних прича у српској историји сведочи о томе колико притисак околине, задирање у туђу интиму, друштвени стандарди, спекулације, трачеви, интриге, неприхватање и осуда могу трагично да резултирају.

Истовремено то је и прича о снази љубави и праштања и прича о томе шта је све мушкарац спреман да учини за жену коју искрено воли.

Најомраженија српска краљица, али да ли је то са разлогом?

Свака прича има две стране медаље – и док ће романтичари у љубави Александра Обреновића и Драге Машин видети светли пример посвећености мушкарца жени и борби за њихово заједништво, практичари ће наћи десетине разлога због којих је ова романса била и остала лош пример слепо праћене пожуде и љубавне ватре која није марила за последице и размере пожара који је изазвала. Једно је сигурно – још од њихове љубави, на нашим се просторима није појавила она која је захтевала већу жртву и већу снагу – снагу да се зажмури на одбацивање, непрестане критике и упркос свему следи завет срца. Овај свет су напустили заједно, а чак и у последњим тренуцима није изостала жртва – Драга се бацила како би својим телом заштитила човека који ју је разумео, који јој је праштао и надасве волео чисто и искрено.

Године благослова и пакла

Краљица Драга рођена је у имућној и значајној српској породици Николе Милићевића Луњевице, војводе и финансијера првог и другог устанка, чија је унука била. Важила је за изузетну лепотицу и љупку даму, била је образована, свестрана, креативна, веома интелигентна, говорила је неколико светских језика, разумела се у уметност и културу. Још од раних девојачких дана решила је да самостално зарађује радећи као преводилац, предавач, новинар и списатељица. Родитељи су је удали за 15 година старијег инжењера, Светозара Машина, али након свега три године он је преминуо од последица алкохолизма, што је лепу Драгу поново учинило слободном женом. Она се вратила својим пословима како би издржавала осиромашену породицу, али избор добро плаћених професија за жену у то доба био је оскудан, те је искористила везе свог покојног оца и постала дворска дама краљице Наталије Обреновић.

Након развода од краља Милана 1888. и изгнанства из Србије, Наталија се сели на југ Француске, а са собом је повела само Драгу Машин, очарана њеним манирима, васпитањем и шармом. Како хроничари кажу управо је у Бијарицу 1895. године букнула љубав између Драге и 12 година млађег краљевића Александра, када га је ова дама

спасила дављења. Она је пробудила страст у будућем краљу и они су неколико година уживали у дописивању и платонској вези, што тада није сметало краљици Наталији – сматрала је да је то добра припрема за женидбу њеног сина са неком принцезом високог ранга. Зато је и без проблема пристала да остави Драгу и Александра саме и врати се у Београд. Сви су на ову романсу гледали као на пролазну авантуру, али се иза кулиса

заправо одвијао прави љубавни ватромет – обоје су били безнадежно заљубљени једно у друго. Неки извори кажу да је краљ био толико фасциниран овом Српкињом да је своје одаје преплавио њеним урамљеним фотографијама, као и да је годинама чувао увели букетић цвећа који му је поклонила.

Сами против свих

Када је 1900. године Александар преузео власт од оца, обелоданио је да је испросио Драгину руку, што је била објава „рата“ родитељима који су му већ пронашли невесту, немачку принцезу и екцес какав Србија није памтила. Милан и Наталија су тешко прихватили ову одлуку, као и патријархални српски народ. Драга је била удовица старија од краља, њен отац је умро као душевни болесник, а мајка као алкохоличарка. На све то, о Драги су колале најразличитије приче – да је нероткиња, блудница и да је свако може лако купити за поклоне и новац. Иза таквих спекулација стајао је тадашњи министар полиције, Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио досије који је бројао десетак њених љубавника и доказе да је након смрти првог мужа имала пријатеља који ју је издржавао. Након оваквог потеза Наталија се јавно одрекла сина, а Милан Обреновић се оштро успротивио женидби – отишао је за Беч уз примедбу да његова нога неће крочити у Србију док њом влада „неразумник и десет година старија му жена“. Само годину дана касније, он је умро, али је пре тога изразио жељу да не буде сахрањен у домовини због спорне ситуације.

Упркос томе, они су разменили брачне завете 23. јула 1900. године, а кум на венчању био је руски цар Николај Романов. Александар је покушавао на различите начине да приближи Драгу народу, али је убрзо и читава влада поднела оставку.

Судбину овог несрећног пара, који је заправо био жртва политичких околности и навика и својеврсне заосталости једне епохе, запечатиле су вести о лажној трудноћи краљице. Већ постојећим ставовима да је руски агент, превише паметна, феминистички настројена, жена са прошлошћу, придружио се „најболнији“ – била је неспособна да роди наследника. Драга је била очајна због уништеног угледа монархије, како у народу, тако и у читавом свету, предлажући Александру да се раставе, да се она повуче из јавног живота и да он ожени жену која је у стању да му подари потомке, те коју ће народ више ценити. Краљ Александар срчано је одбио такав предлог, не желећи да га узме у разматрање, а како би свима ударио контру и још једном исказао приврженост својој супрузи, преименовао је 4. коњички пук, који је носио име краља Милана, у Коњички пук краљице Драге.

Трагичан епилог

Непријатељство народа према краљици пренело се  и на краља. Опште незадовољство и нестабилну економско-политичку ситуацију искористила је организација „Црна рука“, предвођена мајором Аписом и у ноћи између 29. и 30. маја 1903, у глуво доба ноћи, одузели су живот Драги и Александру Обреновићу у њиховој спаваћој соби. Читава завера темељила се на идеји да је краљу од интереса државе важнија страст према једној „лакој жени“, а ово окрутно убиство окончано је тако што су мртва, полугола и масакрирана тела краља и краљице бачена кроз прозор. Александар је режимском пропагандом проглашен за неурачунљиву особу, а Драга за блудницу.

Извор: Блиц жена

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја