Повежи се
На врх

Ксенија Петровић, тужна принцеза

Новине тога времена писале су да су њени просци, између осталих, српски краљ Александар Обреновић, грчки принчеви Никола, Ђорђе и  Андреј (отац супруга данашње британске краљице), те бугарски цар Фердинанд. Но, осма, и можда најлепша кћер црногорског краља Николе, принцеза Ксенија је на крају својом вољом остала неудата. Приче о вечитој удавачи принцези Великој Ксенији од Црне Горе чуле су се у целој тадашњој Европи.

Било је то помало чудно, посебно за оно време, и посебно у светлу чињенице да се црногорска династија, управо захваљујући ћеркама, ородила са српском краљевском породицом – Зорка је била супруга потоњег краља Петра Првог, изродивши му петоро деце, италијанском – краљица Јелена удата за Виктора Емануела Трећег, руском – кнегиње Милица и Анастасија – Стана биле су удате за руске велике кнежеве Петра и Николаја, бугарском – принцеза Ана удата за кнеза Франца Јозефа од Батенберга, чији брат Александар је био бугарски владар… Ипак, скромни историјски извори наводе да за особу Ксенијиног карактера и духовне снаге, такав избор није био нимало чудан. Од девет Николиних кћери, амбициозни отац није успео да „добро удоми“ само Вјеру, а принцеза Ксенија је сама одабрала самоћу, одбивши просце неколико пута. У историји је забележено и да је Ксенијино одбијање просидбе чак довело у питање међудржавне односе.

Црногорска Принцеза Ксенија, кћер краља Николе Петровића Његоша и Милене Петровић, коју је отац назвао „Велика“, рођена је 22. априла 1881. године. Била је њихово 10. дете и осма кћи. Није била удата. Велика Ксенија је једина од све деце краља Николе и краљице Милене, која није стекла високо образовање у иностранству, већ уз туторе на цетињском двору. Управо ту је развијала многе вештине и хобије.

Иузетно образована, карактерна, принципијелна, одважна и достојанствена жена, постала је стуб црногорске монархије у егзилу, и главни саветник и десна рука свог остарелог оца. Грчевито покушавајући да спаси углед и част породице и отаџбине, достојанствено је подносила сиромаштво и издају савезника.

Остала је упамћена и као прва жена која је возила аутомобил на Балкану.

У време рата, на двору је обављала многе техничке, дневне послове, јер јој није било тешко да „засуче рукаве“ зарад опште користи. После рата је „носила воду“ у разним хуманитарним друштвима помажући народ у Црној Гори, избеглице, децу, заробљенике… Како је немаштина постајала све већа, није се устручавала ни да обавља дактилографске послове у једној фабрици. Опет, није пристајала на компромисе и није прихватала надокнаде које је третирала као „откупнину“ за црногорску државу, круну и имовину породице Петровић.

Међу многим њеним даровима истицала се фотографија. Историја је бележи као прву принцезу мајстора фотографије.

Њене фотографије су драгоцено сведочанство о Црној Гори са почетка 20. века, а осим тога, ти фото-записи осликавају и живот и трагедију принцезе, њене породице и државе која је тих година и избрисана са карте света.

Принцеза Ксенија преминула је 9. марта 1960. године у Паризу, у 80. години. Умрла је у великој патњи и немаштини после 44-годишњег егзила. Надживела је сву своју браћу и сестре. Сахрањена је у руској православној цркви у Кану, поред сестара Милице и Анастасије и њихових мужева, руских кнежева Николе и Петра. Њени земни остаци пренесени су у Црну Гору 1989. године, заједно са остацима њених родитеља и сестре Вјере и сахрањени у дворској цркви на Ћипуру.

Извори: Wikipedija, RTCG

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости