Повежи се
На врх

Кристина Оксенберг: Историја Србије кроз причу о породици

Кристина Оксенберг Карађорђевић, Јелисаветина млађа ћерка, у Србију је први пут дошла 2014. године на пријем у Бели двор, где је упознала неке од својих рођака. Обишла је Опленац и, како каже, заљубила се у Србију.

Кристина Оксенберг, фото: thalemann.com

Будући да је писац, Кристина је одлучила да истражи историју своје породице, која јој је до тада била готово потпуно непозната. Тако је настала њена књига „Краљевска династија – Повратак кући породице Карађорђевић“, у издању „Лагуне“.

Симпатична принцеза, која данас има 56 годинa и веома буран живот иза себе, радо прича о детињству у Њујорку и Лондону, разлици између Американаца и Срба, животу без корења, о одлуци да никада не постане мајка и другим интимним стварима: Долазак у Србију је комплетно променио мој живот. Била сам опчињена земљом о којој пре тога готово ништа нисам знала. Фасцинирали су ме људи, осетила сам повезаност са њима, са својом прошлошћу, прецима. Жао ми је што раније нисам дошла – каже принцеза Кристина.

Књигу о осетљивој прошлости краљевске породице, блогерка „плаве крви“ почела је да пише на Ки Весту, у Флориди, окружена егзотиком и игуанама, а завршила је у Белом двору, где је провела два месеца. Њена историјска сага о Карађорђевићима заснива се више на историјској фактографији, него на породичним причама.

Кристина Оксенберг са Александром Карађорђевићем, фото: royalfamily.org

У породичном дому Карађорђевића није се причало о мучној прошлости и данима прогонства. Кристинин деда, Кнез Павле, умро је док је била мала, док се бака Олга, принцеза од Грчке и Данске, радо присећала занимљивих успомена. Принцеза Јелисвета није крила жељу да се врати кући, у земљу у којој је рођена.

– Сазнања о породичној историји су ме узбуђивала и интригирала. Чињеница је да су године након атентата на Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. биле најтеже за Србију. Мој деда је био намесник краља у време када је читава Европа горела због политичких и економских прилика! Кроз истраживање о историји схватила сам колико мало познајем деду – испричала је Кристина.

У причи о свом деди, ауторка пише да постоје многе заблуде о кнезу: у Србији су га сматрали англофилом, а непожељан је био и у друштвеним круговима Винстона Черчила и Роберта Ентонија Идна, премијера Велике Британије. Кристина прича и да је кнез био наочит, интелигентан и пожељан женама, те је изазивао љубомору и на тој основи.

Кристина Оксенберг, фото: Телеграф/Марко Тодоровић

– Бакине приче пуне емоција и забаве, истовремено су обиловале и историјским чињеницама – сећа се Кристина Оксенберг, наводећи да је такав био и њен карактер: наизглед крхка принцеза, истовремено је и најснажнији ослонац целе породице. – Највише сам волела њену причу када се на пријему код Адолфа Хитлера 1939. године у Берлину усудила да пита Фирера зашто се не жени. Хитлер јој је упутио прек поглед и кратаг одговор: „Јер сам на Божијем задатку…“  Из честих прича о детињству проведеном са Романовима, и причама о највећим мистеријама краљевских породица упознала сам историје, културе и обичаје многих краљевина – наставља Кристина.

У „Краљевској династији“ исписане су и странице о дружењу Кристине, њена два брата и три сестре са многим племићким породицама широм света. Ипак, највише је прича о годину дана старијој сестри Катарини Оксенберг, са којом је и данас најприснија.

– Била сам најпоноснија кад је Катарина глумила у најпопуларнијој сапуници 80-их, чувеној „Династији“. Због тога сам своју књигу назвала „Краљевска династија“. На одабир наших професија утицао је мамин брак са Ричардом Бартоном, великом филмском звездом. Уз њега смо имале

Кристина Оксенберг и Александар Карађорђевић, фото: royalfamily.org

и незаборавне несташлуке: једном га је Катарина натерала да се 100 пута потпише, а затим продавала потписе по школи – прича уз осмех српска принцеза, која је рођена у Њујорку, одрасла у Лондону, а због несташног духа променила је 14 школа, није завршила факултет, удавала се два пута и одрекла се мајчинства.

Амерички патриотизам – данас само концепт

– Срби и Американци су потпуно различитог карактера. На пример, ако узмете једног Србина, који је дошао у Чикаго да вози камион или ради неки други посао, схватићете да је он и даље изузетно везан за своју родну земљу и да је веома воли. Пати за огњиштем, породицом, традиционалном храном… Код Американаца нећете пронаћи то осећање, јер су се они одавно одродили од својих корена. Амерички патриотизам је само концепт, ништа стварно – наводи Кристина Оксенберг.

Српски језик

– Не можете очекивати од принца Александра, који читав живот прича енглески, да у педесетој години одједном зна да говори течно српски. Српски је јако тежак језик, што сам сада спознала и на властитом примеру. С друге стране, ви имате 24 сата телевизијског програма на енглеском језику, па ипак људи у Србији слабо говоре енглески. Разумете? – одговорила је принцеза Кристина на питање на порталу Издавачке куће „Лагуна“.

Извор: дневни листови „Информер“ и „Телеграф“, портал издавачке куће „Лагуна“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи