Повежи се
На врх

Краљев дом

Нови Сад се може подичити једним од најлепших здања у читавој Србији, а које је настало између два велика рата. У време када је Краљевина СХС, а потом и Краљевина Југославија хватала залет и ишла у корак са великим европским државама.

Новосадска елита, грађански слој, коначно ослобођен јарма владавине страних царева,  од присаједињења Србији тежила је томе да укаже  поштовање својој владарској кући – Карађорђевићима. Колико је то поштовање види се и данас на фасади једне од најмонументалнијих зграда међуратног периода, а на којој пише златним словима „Краљу ујединитељу“. По пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, камен темељац је положен 1934. године и грађена је до 1936. године. Соколски дом је по изградњи добио званично име „Дом краља Александра I ујединитеља“.

Краљев дом, фото: www.novisad.in.rs

Прво Српско Соколско друштво основано је 1904. године у Сремским Карловцима. Само годину дана касније, у јесен 1905, у Новом Саду се код „Беле лађе“ окупила неколицина српских родољуба решених да оснују Соколско друштво у Новом Саду, под именом „Српски Соко“.  „При лепом времену вежбало се у дворишту Николајевске порте, а у случају невремена у гимнастичкој дворани Српске православне велике гимназије.“  То је трајало до 1910. године. Мађарске власти нису одобравале правила Друштва јер нису хтеле да прихвате предложен назив. До компромиса је дошло након пет и по година , те је име промењено у „Соколско друштво“, које носи и данас. Изградња објекта постала је неопходна за чланове Соколског друштва – организација са великим бројем спортских дисциплина које јачају тело и дух. Између два рата друштво је бројало око 3000 чланова.

У архивским списима остало је забележено да су многи приложили новац како би се прикупило око пет милиона динара и почело са изградњом. Помогла је и ондашња Дунавска бановина са пола милиона динара, а Град Нови Сад је додао дупло више како би зграда била завршена до 1939. године када је требало обележити  деценију од устоличења на престо Југославије Краља Александра И Карађорђевића. Међутим, неколико месеци након почетка градње, догодила се Марсељска трагедија, па су Соколи одлучили да убрзају радове како би њихов дом био најлепши, најдостојнији, најизразитији, живи споменик Витешком Краљу.

Колики је значај ове зграде говори и чињеница да се и данас користи гимнастичка сала и да је међу најбољима у Србији. Поред тога, од почетка рада у згради је активно позориште, најпре луткарско, потом Позориште за децу, а данас Позориште младих. У згради је дужи временски период било смештено и Српско народно позориште.

На жалост, временом је у јавности заборављено како је текао процес изградње и коме је зграда од почетка била посвећена. Памти се да је долазио Јосип Броз Тито (због кога су и дозидане додатне просторије у дворишту зграде). Заборављено је и име, па је до скора најчешћи синоним био „зграда партизана“. Срећом и то се мења, па на згради поново сија назив „Краљу ујединитељу“, а у раскошном холу постављена је мермерна плоча са именима свих оних који су имали визију и изградили овај изузетно значајан објекат, а на „ползу суграђанима“ како тада, тако и у будућности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи