Повежи се
На врх

Косовка девојка неустрашивих Солунаца

Име Љубице Чакаревић довека ће памтити сви Ужичани, али и бројне патриоте и љубитељи историје. Храбрости ове јунакиње клањале су се и велике српске војводе – Мишић и Степановић.

Љубица Чакаревић из Ужица, млада и лепа учитељица од 24 године, одбила је 1918. позив окупатора да даље ради у школи и радије се посветила грубим сеоским пословима. Понос јој није дозвољавао да ради под аустријском чизмом, док су јој се отац и браћа борили на фронту. Баш тада, пред крај рата, Љубица је отишла у Врњачку Бању како би одвела сестру на лечење. Тамо долази до историјског и судбоносног сусрета који ће променити живот лепе Љубице, а нашем народу подарити још једну причу о ратној хероини, о још једној српској – Јованки Орлеанки

Како је лепа Љубица понела униформу

Чакаревићева је у Врњачкој Бањи упознала славног војводу Лунета. Наредник Дринске дивизије, Драгутин Јовановић, тада се спремао за повратак на фронт и Љубица је у тренутку одлучила да га замоли да је поведе са собом.

,,Мени сину мисао: ево праве прилике! Зашто и ја не могу на фронт, да поднесем све што и наши храбри војници? Млада сам, здрава, пуна патриотских осећања“,  писала је Љубица у свом дневнику.  Упозорио ју је Луне на бројне невоље, на глад и на суровост борбе, али храбра, млада Љубица зарекла се да ће све ратне тешкоће издржати онако како их преживљавају и сви славни српски јунаци. Скратила је косу, обукла војничке панталоне, цокуле, наместила шајкачу на глави и отиснула се у правцу бојног поља.

Идем радије са вама и у смрт, боље је и то, него бити роб – рекла је Љубица.

Њена голгота трајала је 27 дана, све док није стигла до Врховне команде српске војске, изнемогла и изранављена. На брзину су јој превили крвареће жуљеве, да би Љубица што пре обишла све војнике.

Хоћу топ!“

Тек одликовану Љубицу Чакаревић, регент Александар Карађорђевић, упитао је да ли као дама има каквих жеља.

– Да напунимо топ, да га окренемо према Бугарима, а ја да опалим – одговорила му је чувена ужичка учитељица као из топа.

Најпре је видела брата Милутина, а потом се срела са великанима – др Арчибалдом Рајсом и војводама, Живојином Мишићем и Степом Степановићем. Она је била први весник из поробљене Србије. Тад ју је примио и сам регент Александар, врховни командант српске армије, те је Љубица добила Златну медаљу за храброст „Милош Обилић“. Храбру ратницу, Љубицу Чакаревић, Врховна команда одликовала је медаљом „Милош Обилић” на предлог Степе Степановића и Живојина Мишића. Двојица војсковођа, рекао је на комеморацији Искрин, назвали су је „српском Јованком Орлеанком”.

После рата Љубица се посветила учитељској професији и удала се за Италијана, Николу де Сарна, сина италијанског дипломате, па с њим добила ћерку. Живели су у Југославији и Италији, Љубица се тада звала и Виолета де Сарно. Земни остаци Љубице Чакаревић, овенчане медаљом „Милош Обилић”, чији је се гроб налазио у Сарајеву где је умрла 1980, пренети су у њено родно Ужице и сахрањени уз војне почасти 2016.

Извор: Лепе вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја