Повежи се
На врх

КОМЕ СМЕТА ЈАЧАЊЕ МОНАРХИСТИЧКИХ СНАГА У СРБИЈИ?

КОМЕ СМЕТА ЈАЧАЊЕ ПОКС-а?

Услед већег присуства на друштвеним мрежама и вишка слободног времена, а пред најрадоснији хришћански празник, желим да једном ЗАСВАГДА одговорим на лажи које последњих неколико месеци дозирају одређени центри и појединци (често изманипулисани), из различитих побуда.

ЈЕДНИ нас просто мрзе јер смо монархисти. То су они којима је Комунистички Манифест, још увек ближи од Светог Писма, они који једноставно не желе да чују истину. Њима је драже да живе у лажи и да презиру све оне који на политику гледају другим очима.

ДРУГИ, њих бројчано има јако мало, али имају велики капитал, су они којима проблем није толико наша идеологија, већ наше сазнање да су њих неколицина стекли огромно богатство, док су сви остали губили плате, пензије, послове, куће…а многи и главе. И што је још важније, добро ЗНАЈУ да само ПОКС има снагу и вољу да коначно донесе правичан Закон о пореклу имовине, а уз њега и Закон о отварању досијеа. Они такође знају да само ПОКС нуди народу како промену система владавине, тако и промену система вредности. Оног система кроз чије прсте су вешто клизили деценијама. Углавном су то деца бивших виђенијих комуниста, који су изградили читаве империје, а од дедовине су имали само каљаве чизме.

Оно што везује и ЈЕДНЕ и ДРУГЕ, јесте то да су својим нападима на нас показали оно што ми одавно знамо: да је ПОКС већ више од годину дана (а поготово у последња 3-4 месеца) право освежење на политичкој сцени Србије, да растемо константно, упркос скромним фин. средствима и немогућности да допремо до неколико најчитанијих штампаних медија, а поготово до два најгледанија медија са националном фреквенцијом.

Поред наведених, постоји и један одређен број искрених монархиста који већ дуже не излазе на изборе. Ту не мислим на ону неколицину, којима се борба за монархију односила на парадирање двором и чекање да се појави чаробни штапић, а за то време убацивали клипове у наше точкове. Они су безвредни, чак и за коментар. Мислим на људе који су, као и ја, веровали у нешто/некога што се срушило као кула од карата. Издани, изневерени, преварени (неки и више пута). И потпуно их разумем. Зато их молим само једно, да гледају својим очима и суде по делима. Све што желимо је само једна шанса! Једна шанса, за промену целог система…ми смо спремни за то.

Мало о цифрама и другим аргументима против лажи.
ПОКС ће на следећим изборима изаћи у минимум 135 општина и градова. У више од 90% самостално. Тако ће бити и у мом Сомбору, јер сматрам да као први међу једнакима, први морам и пример да дам. Ипак, децентрализација је један од основних постулата ПОКС-а, тако да СВИ наши одбори имају право да бирају ко су људи из других странака, са којима ће решавати комуналне проблеме. За то преузимају одговорност, исту као и они који наступају самостално.

Самосталним изласком на републичке изборе и изборе за АПВ (објавили пре свих и пре снижења цензуса), уз више од 90% самосталних излазака на локалу (остатак је коалиција са 3-4 различите политичке опције), показали смо да држимо до речи дате бирачима. То нам је светиња!
Што се тиче ,,доказа“ да смо Вучићеви монархисти, попут моје слике са сајта Парламента (када ПОКС није ни постојао, као и по питању Мирка…), лажних дописа, у којима се додаје баш име Андреј Вучић, као и ,,конспиративних“ снимака о сарадњи са СНС  и разне друге рачунарске игрице, рећи ћу следеће: У општој атмосфери хистеричних напада и хаоса у коме је свако ПРОТИВ свакога, ПОКС је једини ЗА.

Ми се боримо за бољитак, а не за власт. А до бољитка једино може да нас доведе устоличење Краљевине Србије. Народу је доста свађа, подела, лажи и манипулација, а климакс који достижемо преко пандемије, говори нам да је тренутак да ставимо мелем на ране. Уместо да нападамо и опонирамо.

Уз све речено, молим вас да погледате моје говоре у Парламенту и медијима, од момента оснивања ПОКС-а. Да ли сам се и једном огрешио о програм нашег покрета? Да ли сам предлагао законе о изборном процесу, о правичној Реституцији, ратним ветеранима, Закон о пореклу имовине, о отварању досијеа, о поништењу авнојских одлука, о осуди комунистичких злочина, о децентрализацији, о дијаспори, о већој помоћи мајкама са више деце, о приватизацији спортских клубова, о помоћи пољопривредницима, малим и средњим предузећима, отетим бебама (нисам подржао актуелни предлог закона), о образовању, о заштити медицинских радника…
О свему овоме и још понечему, постоје писани и видео докази, као што постоје и докази да ме у томе нису подржали ни власт, али ни опозиција…ни један једини пут.

Али народ јесте!

И на крају (јер сам био неуобичајно опширан, али верујем, са разлогом), без обзира на све изречено, као и на лажи, којих је било и биће, само једна ствар ми оставља горак укус у устима. То је недостатак поштовања према огромном раду који су уложили моји људи у ове непуне 3 године. Намерно кажем ,,моји“, јер ми и јесмо једна породица, а шта значи ,,породица“ и како она функционише, СВИ (који до сада нису видели) моћи ће да виде врло брзо.

Живела Краљевина Србија!

Жика Гојковић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја