Повежи се
На врх

Колико су нам дали Обреновићи?

Династија Обреновић провела је на владарском трону укупно 72 године и дала пет владара. У овом тексту су набројане чињенице о напретку Србије у време њихове владавине.

Да је Србија у доба Обреновића пратила корак са Европом и доживела процват на свим нивоима, потрврђује и 50 доказа о том просперитету:

1. За време владавине Обреновића Србија је постала држава – вазална (1830), независна (1878), Краљевина (1882), уз значајна територијална проширења. Била је правна и уставно уређена држава. Ако изузмемо уставна акта из Првог српског устанка, сви устави нововековне Србије донети су за владавине Обреновића (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903. враћен са малим изменама – и 1901).

Устав Краљевине Србије, фото: Политика

2. Уставом из 1888, који је представљао један од најнапреднијих у Европи, уведена је парламентарна владавина у Србији. Овим уставом је гарантована заштита слободе од самовоље државне власти, забрањен прогон српских грађана, зајамчена права и личне слободе грађана и слобода говора, мисли, штампе и удруживања, извршена децентрализација државе (уведена окружна, среска и општинска самоуправа), обезбеђена судска независност итд.

3. Књаз Милош је, такође, увео једно од капиталних обележја државности у Србији, а то је такозвана „стојећа војска“ или државне оружане снаге.

4. Краљица Наталија је основала фонд “Наталијанум” и поклонила је Краљевски домен у Мајданпеку од око 8.000 хектара Универзитету у Београду, а рудник злата, који се на њему налази, српској сирочади. Тим гестом краљица Наталија је убедљиво највећи добротвор Београдског Универзитета.

5. Краљ Милан је поклонио имање Јевремовац за подизање Ботаничке баште, а кнез Михаило је дао плац за изградњу Српске Академије.

6. Кнез Михаило 1868. доноси решење о ковању српског новца – паре, а динар је искован први пут 1875. одлуком кнеза Милана.

7. Књаз Милош је 1859. увео општинске кошеве у које су сељаци били обавезни да донирају одређене количине жита, које се потом делило народу у случају глади или неких других неприлика, као сто су сушне године, поплаве или касније, после Милошеве смрти, у ратним условима. Ово је било на снази до 1915.

8. Обреновићи су посебно водили рачуна о заштити права мањинских заједница у Србији. Врхунац те бриге је доношење устава из 1888. у коме се гарантују сва права свим грађанима Србије.

9. Књаз Милош је основао тајну српску службу и то за време Другог српског устанка, а први велики тајни агент је био народни кнез, Василије Васа Поповић из Берсића, код Горњег Милановца.

10. Књаз Милош је за време посете султану Махмуту у Цариграду отплатио дугове Васељенске Патријаршије. Из захвалности према овом лепом и племенитом гесту српског владара, Патријарх и Свети Синод споразумевају се у одлуци да се на литургијама спомиње владарски српски дом и српски народ.

11. Прва индустријска хидроцентрала у Србији је пуштена у погон на Илиндан 1900. на Ђетињи код Ужица. То је прва хидроцентрала на Балкану и прва у Европи по Теслином принципу.

12. Личним новцем Обреновића и њиховим залагањима је саграђено или обновљено преко 400 цркава и манастира.

Летњи трамвај, фото: Хронограф

13. Главни ктитори манастира Вујан, где је као искушеник боравио и благо почивши Патријарх Павле и где се на чудесан начин излечио од туберколозе, били су кнез Никола Милићевић Луњевица, деда краљице Драге, војвода Милан Обреновић и господар Јаков Обреновић.

14. 7. јуна 1840. почела је са радом прва Пошта у Србији, на Калемегдану.

15. 1866. донет је први Закон о поштама и издате су прве поштанске марке, са ликом кнеза Михаила (у свету је прва марка издата у Енглеској 1840).

16. 1874. Србија је са још 21 земљом из света постала оснивач Светског поштанског савеза.

17. 15. септембра 1884. је пуштена у саобраћај прва пруга изграђена у Србији између Београда и Ниша.

18. Први градски превоз у Београду је кренуо 1892. када су трамваји са коњском запрегом превозили путнике по Београду. Годину дана касније је прорадио трамвај на електрични погон.

19. Први Лицеј – Велика школа отворена је 1838. у Београду.

20. Прва књижара отворена је 1827. (Глигорије Вазаревић код Саборне цркве).

28. Прва штампарија је почела са радом 21. маја 1831. (донели је из Санкт Петерсбурга Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић).

29. Са радом је почело 1859. Народно позориште које је изграђено, пре свега личним средствима кнеза Михаила, уз учешће краља Милана и капетана Мише Анастасијевића.

30. Прва библиотека основана је 1815. при Књажевској канцеларији, а библиотека у Београду је основана 1838. као зачетак Народне библиотеке. За народну библиотеку на Косанчићевом венцу кнез Михаило је дао на располагање свој плац.

31. Прво учено друштво – Друштво српске словености, основано је 1841.

Бал, Стари двор, даме, фото: Хронограф

32. Први бал у Србији је приређен 1827.

33. Прву апотеку и болницу  1826. отворио је господар Јеврем Обреновић у Шапцу. Прва болница у Београду основана је 1832.

34. Прва апотека у Београду је отворена 1830. код Саборне цркве (власника Матеје Ивановића).

35. На Дорћолу је 1893. израђена прва електроцентрала за снабдевање трамваја и јавног осветљења у Београду, који је тада имао 55.000 становника. Електрика је у Београду уведена неколико година касније него у европским престоницама – Паризу и Берлину, а пре многих других  метропола.

36. Први пут жене су селе за трпезу заједно са мужевима и осталом господом, 27. јануара 1838. на свечаној вечери на Милошевом двору.

37. Први билијар је стигао у Србију 1822.

38. Први клавир 1824. добила је Савка, млађа кћи књаза Милоша.

39. Први српски и београдски сајџија је био г. Пилер од 1835.

40. Прва полиса осигурања издата је 1839. (осигурана кућа Лазара Зубана).

41. Први телефон, само седам година касније од првог Беловог телефона, уведен је у Београду 14. Марта 1883. Први међумесни разговор обавили су краљ Милан и Милутин Гарашанин, напредњачки првак, на релацији Београд – Ниш 1886.

42. 23. септембра 1893. У Београду је упаљена прва сијалица (угао Коларчеве и Македонске улице).

43. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је 1898. када је у Коларчевој задужбини постављена телефонска централа са 50 бројева.

44. Први путујући биоскоп се појавио 1900.

45. 1895. је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве.

46. Српска Краљевска Академија је установљена законом 1. новембра 1886.

47. 1823. Књаз Милош је наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.

48. Српска цртачка и сликарска школа основана је 1895.

49. Мокрањчева Српска музичка школа је основана 1899.

50. 6. маја 1830. у Пожаревцу је постројена прва чета књажевске гарде – Гвардије, која је претеча елитних јединица војске Србије, Гарде.

Извор: Хронограф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи