Повежи се
На врх

Кемал Ататурк обожавао краља Александра Карађорђевића

Недавна посета председника Србије Александра Вучића свом турском колеги Реџепу Таипу Ердогану, као и начин на који је Вучић дочекан, подстакли су турске аналитичаре, попут Ерхана Турбедара , да ове билатералне односе упореде са онима које су Краљевина Југославија и Турска имали у време краља Александра Карађорђевића и ”оца турске нације ” Мустафа Кемал паше Ататурка.

Према историјским изворима, краљ Александар је ”купио” Ататурка  када је одбио да учествује  у савезничким нападима на Турску после Првог светског рата. Он је тада казао да су ”Срби са Турском све спорове решили 1912. године на Куманову“, мислећи на пресудну  битку у Првом балканском рату,  у којој је српска војска поразила Турке.

У анализи српско-турских односа тог времена, др Мирко Магарашевић наводи да се добар однос краља Александра и Кемала Ататурка заснивао на три чињенице:  – Поштовање је било узајамно, а Ататурково можда треба посебно акцентовати. Имало је три узрока: први је тај што је Ататурк потпуно знао како се, тада млади регент, у току балканских ратова понео према хиљадама заробљених турских војника и целокупном заробљеничком официрском кору. Друго, знао је какав је војни стратег био млади Александар и то је поштовао јер је и сам много, као високи генералштабни официр, учинио за младу турску републику пре њеног формирања на терену. – Трећи разлог је тај што је имао један врло позитиван став према одлуци Александра да 1921. године, када у Турској избија грађански рат између „кемалиста“ и „султаниста“, Александар одбије да учествује и да се меша у тај сукоб на противничкој страни, на оној која је супротна кемалистичкој, он је то одбио.

Кемал Ататурк, фото: Assembly of turkish american associations

Однос између краља Александра и Ататурка довео је до формирања Балканског савеза у који су, уз Краљевину СХС и Турску, ушле Румунија и Грчка. Формирању савезa претходила је 1933. године велика турнеја по балканским земљама краља Александра Карађорђевића.  Посета Истанбулу показала је да односи између Краљевине Југославије и Турске, иако су били оптерећени тешким успоменама на крваве сукобе у прошлости и традиционалним непријатељством, таложеним вековима, могу лако да се превазиђу и да од љутих противника створе лојалне савезнике.

– У Истанбулу је краљу Александру и краљици Марији приређен свечани дочек. Осим политичара, војних званичника и дипломатског кора, окупила се и огромна маса народа да поздрави југословенског суверена. Брод  “Дубровник”, којим су стигли у град на Босфору,  био је  усидрен пред палатом Долмабахче , а Александра и његову пратњу на пристаништу су поздравили  Ататурк и председник владе Исмет-паша. Државници и њихови министри су, затим, неколико часова водили политичке разговоре на броду “Дубровник” и у палати Долмабахче. Врло брзо и лако су постигли начелну сагласност о спољној политици – каже се у извештајима турских медија у то време и додаје занимљивост:

– Кемал Ататурк на сваком кораку је указивао посебну пажњу госту. После вечере, која је служена у златном посуђу и трајала све до поноћи, играли су покер све до зоре. Била је то ноћ разговора и дружења. На растанку, краљ је поклонио Кемалу Ататурку златну табакеру, а овај њему свој уметнички портрет.

После ове посете, у јануару 1934. била су усаглашена гледишта четири државе, Југославије, Румуније, Грчке и Турске, о Балканском савезу. Текст пакта је припремљен и парафиран почетком фебруара у Београду, а свечано потписан 9. фебруара 1934. године у Атини.  Према потписаном текста о савезништву, Југославија, Грчка, Румунија и Турска су гарантовале узајамну безбедност својих граница. Бугарска је одбила да приступи овој асоцијацији, али је предложила склапање билатералних савеза о ненападању са чланицама као неку замену за један колективни споразум.

Краљ Александар на броду „Дубровник“, фото: Новости

Колико је Ататурк поштовао краља Александра сведочи и податак да је после атентата и убиства у Марсеју, октобра 1934. године, у Турској била проглашена тродневна жалост.

Отац турске нације краља Александра и Краљевину Југославију није заборавио ни после његовог трагичног убиства . О томе сведочи и извештај из ” Политике” објављен са фестивала  балканских фолклорних група Бугарске, Југославије, Румуније и Турске, који је одржан у Истанбулу почетком септембра 1936. године.

– На балу се, поводом заврштка Фестивала, ненајављено  појавио председник Турске Ататурк. Редослед наступања учесника, утврђен раније по абецеди, промењен  је, јер су домаћини изразили жељу да први наступе гости из Југославије, а не Бугарска. Студенти Веоградског универзитета, предвођени доцентом др Илијом Пржићем, најпре су отпевали песму „Јоха чок, јоха Ататурк“(„Живео, дуго живео Ататурк“), коју је компоновао диригент групе Борислав Пашћан. Њему је лично честитао Ататурк, а затим је затражио да група отпева још неколико песама. Када су студенти Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета заиграли коло, придружио им се, преузевши од коловође да води коло. На балу је Ататурк  још и одиграо фокстрот са студенткињом фармације  Милицом Вранек, а валцер је плесао са  Маријом Папан, Југословенком чији су родитељи били настањени у Цариграду – део је текста објављеног у тадашњој ” Политици”.

Синиша Костић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја