Повежи се
На врх

Kарађорђев конак подигнут из пепела

Тополу није мимоишла бурна судбина већине градова у Србији, сизифовског грађења и сталног разарања.

Устанци, буне и ратови оставили су неизбрисив траг у изгледу овог града. У немирним временима којих је било на претек, рушили су га окупатори, династички мотивисане војне јединице, а у варварској похлепи, чак су и гробови отварани и прекопавани. Неми, а најречитији сведоци историјске фаме, данас су делимично очувани и рестаурисани остаци старе Тополе и Карађорђевог града.

Неми сведоци – Карађорђев конак и кула

Карађорђев конак, фото: Србија Вести

Од некад снажно утемељеног Карађорђевог града до данас, остали су само његов конак са високом кулом и црквеним звоником, који је имао и намену одбрамбене куле. Конак, који се у литератури још назива Карађорђевим двором или његовом престоном резиденцијом, простирао се од црквеног звоника (који је припадао североисточној одбрамбеној кули) до куле која се налазила на југозападном крају утврђеног тополског града, чинећи његов јужни зид дужине од 40 метара. Данас је сачуван део конака у наставку југозападне куле, а део од око 17 метара према црквеном звонику је нестао приликом демолирања тополског града, 30. новембра 1877. године.

Подигнут по Карађорђевој замисли, као и остатак комплекса градског утврђења, конак је 1811. године имао седам соба, трпезарију, сарачану (одају у којој је складиштена опрема за коње), пространи трем испред соба, а у подножју што је диктирао благи пад терена, налазиле су се две подрумске просторије у које се

Споменик Карађорђу, фото: Србија Вести

улазило из трема оивиченог луковима.

Резиденција вождових наследника

Подигнут је као главна резиденција врховног вожда, Карађорђа Петровића, вође Првог српског устанка. Конак је сазидан од камена, што је у тим несигурним временима узроковало да он истовремено буде и јужни зид утврђења Карађорђевог града. Конак је повезан са југозападном градском кулом, у чијим зидовима дебљине 1,5 метар, се налазе отвори за пушке.

Уз извесне преправке, конак је, за време своје владавине, реновирао Карађорђев син, кнез Александар. Приврженост Тополи као месту свог рођења, кнез  Александар је испољавао честим и радим одседањем у конаку, приликом којег би са задовољством посматрао из свог чардака (собе са лепим видиком) народна весеља приређивана испред конака. У конаку је, по обичају, славио највећу породичну светковину – крсну славу Светог Климента, када су му долазили гости из читаве Србије.

Због вишеструких рушења и разних измена приликом обнављања, првобитни изглед овог здања од историјског значаја је делимично нарушен. Данашњи изглед и ентеријер, са надограђеном кулом до првобитне висине коју је имала приликом подизања, конак је добио захваљујући реконструкцији и конзервацији коју је извео Завод за заштиту споменика културе Србије.

Извор: Србија вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости