Повежи се
На врх

Како је дете из Приштине збунило српског принца

Томислав Карађорђевић је био први из краљевске породице Карађорђевића који се после комунистичког укидања монархије  трајно вратио у Србију. Настанио се почетком 1992. године у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу, а својим народским понашањем, обиласком српских бораца у тадашњој Републици Српској Крајини и Републици Српској, као и прикупљањем хуманитарне помоћи са супругом  Линдом, постао је веома омиљен било где да се појављивао.

Село Злакуса, посета Принца Томислава

Принц Томислав је често боравио и на Косову и Метохији, где је обишао све српске светиње, а  био је радо  виђен гост и на културним манифестацијама. Књижевник Зоран С. Николић, који је до 1999. године  живео у Приштини, а сада живи и ствара у Врању, веома занимљиво је описао како је његов,  тада малолетни син, доживео сусрет са „живим принцем“.

– У једној поподневној шетњи срели смо доброг човека Танасковића, директора приштинске Галерије уметности. Каже да је отварање неке изложбе, па смо и ми кренули са њим. Каже још да ће отварању присуствовати и принц Томислав. Жак је одједном необично живнуо и почео да ме запиткује да ли ћемо стварно видети принца – наводи Николић и наставља:

  – Улази принц у Галерију и пролази кроз шпалир људи. Жак узбуђен, не препознаје принца. Како је дошао до нас, шапућем му да је то принц. – Принц? Нема косу… – сасвим је био збуњен, спушта разгорачене очи према појасу, па још гласније: – Нема ни мач…

Пошто га је чуо, Томислав застаје збуњено, сагиње се и пружа му руку. Жак цени да је у питању некаква превара и одбија да се рукује. Људи који су чули шта је рекао, од срамоте у земљу пропадају. Томислав га помилује по коси и пролази.

Како је завршено отварање, принц нас тражи погледом и опет нам прилази. Сада је Жак преболео принчеву косу, опростио му што не носи мач, па су провели десетак минута у отвореном и пријатељском разговору. У четири ока. Никада нисам сазнао о чему су причали. Принц га је даровао на крају – 20 марака је било довољно да сутрадан купимо прави принчевски мач.

Иначе, принц Томислав је последњих пет година живота био тешко болестан, али је  одбио понуде да се лечи у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије 24. марта  1999. године. Уместо тога, обилазио је бомбардована места  и поделио судбину свог народа.

Магла на Петровдан, као у новембру
Преминуо је 12. јула 2000. године, на Петровдан, иначе, славу породичне крипте на Опенцу, где је и сахрањен, уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 16. децембра 2013. – Тог Петровдана магла је била густа на Шар Планини, као тесто, као што је некад говорено „не дао ти Бог маглу крајем новембра“. Сеоски клисар Драган Станојевић, лупао је тзв. „мртвачким звоном“, а на питање „ко је из села умро?“, негде у Србији, одговорио је „умро је Краљ Томислав“ – присећа се Слободан Костић (рођен 1954).

Зоран С. Николић

– Више од десет хиљада људи пристиглих са свих страна Србије, Црне Горе, Републике Српске, али и из иностранства, опростило се од овог у народу свакако најомиљенијег члана српске краљевске династије. Тужна пригода окупила је у недељу на једном месту, по први пут после много година, и готово све чланове краљевске породице. Његово краљевско височанство, принц престолонаследник Александар Карађорђевић, допутовао је из Лондона у пратњи супруге принцезе Катарине и најстаријег сина принца Петра. Били су ту и супруга краљевића Томислава принцеза Линда, његови синови Ђорђе и Михаило, деца из првог брака Никола и Катарина, унука Викторија, принцеза Јелисавета, али и најстарији живи Карађорђевић син кнеза Павла Александар. Последњу почаст благопочившем краљевићу одали су Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Велимир Илић, Владан Батић, Миладин Ковачевић, Спасоје Крунић, а из Бањалуке је пристигла и бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић – део је извештаја у медијима о сахрани принца Томислава, средњег сина краља Александра Карађорђевића.

После опела којим је чинодејствовао већи број митрополита с његовом светошћу патријархом Павлом,  пригодним говором од благопочишег принца Томислава опростили су се престолонаследник Александар и владика шумадијски Сава.

– Увек ћу се сећати како је мој стриц Томислав био добар према мени. Живео је мученичким и паћеничким животом. Вратио се на Опленац да умре међу својима… Његова породица никада неће остати сама. Увек ћу бити с њима -рекао је, између осталог, престолонаследник Александар.

Синиша Костић/фотографија: www.atvbl.com

Како је Краљ Петар II писао о браћи
Najstariji brat, Tomislav, imao je sitno, živahno lice sa čuperkom iznad čela. Bio je veoma temperamentan i energičan. Raspoloženje je menjao iz sata u sat, i to na neočekivan način – voleo je, na primer, da juri okolo na biciklu velikom brzinom i pritom često padao. Na sreću, kasnije je postao miran, prijatan i društven… Za razliku od mene, njega nikad nije zanimala mehanika, ali je voleo vrtlarstvo i provodio je sate u svojoj maloj bašti sadeći i negujući cveće.

Краљица Марија са децом

Andrej, rođen godinu dana posle Tomislava, bio je njegova sušta suprotnost. Bio je bled, visok i mršav mladić meke smeđe kose. On je bio posebno „dobar“ dečak u svim prilikama. Nije imao neke naročite hobije, ali je uvek bio vredan i inteligentan učenik. Imao je običaj da pažljivo sa interesovanjem sluša sve što je neko imao da kaže. Zbog nežnog zdravlja i obzira prema drugima postao je pravi mamim sin…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Вести са српског двора