Повежи се
На врх

Историја земље у једној круни

Проклет био онај који је носи а нема легитимитет да влада“ – говорило се кроз историју, за једну од најсветијих реликвија у ројалистичкој историји те земље, која је била сведок многих значајних догађаја. Прати  је репутација да је уклета, што изазива још веће поштовање према овом светом предмету. Реч је о круни Светог Вацлава, круни чешких краљева.

Круна Светог Вацлава је изливена 1347. године по налогу будућег краља Чешке, Карла IV. Највећи чешки краљ, касније Свети римски цар, наложио  је да се она назове по највећем чешком светитељу и владару из чешке династије Пшемиславича, светом Вацлаву. Намера Карла IV  била је да настави континуитет изворне чешке династије и тиме оправда свој легитимитет. Карло је био из  династије Луксембурга, пореклом Немац.

Вредност – непроцењива

Круна Светог Вацлава, фото: ferrebeekeeper блог

Круна је направљена од злата. Украшена је драгим камењем и бисерима. Укупно има 19 сафира, 44 спинела, 1 рубин, 30 смарагда и 20 бисера. Вредност круне је непроцењива. Она спада у ред, такозваних, „Хабзбуршких круна“. Када је Чешка изгубила статус Краљевства, након погибије угарско-чешког краља Лајоша, 1526. године, Хабзбурзи су постали суверени владари и преузели све реликвије везане за Чешку. Осим круне Светог Вацлава, ту спадају и круна Светог Стефана и круна Светог римског царства. Хабрзбушрки владари су крунисани свим овим крунама, у свакој земљи су добијали звање краља. Први и једини изузетак била је Марија Терезија, која је крунисана за Угарску и Чешку краљицу, али није могла да буде Свето-римски цар зато што је била жена.

Иза врата са седам кључева

За разлику од осталих круна, она није изложена. Чува се у Катердали Светог Вита у прашком дворском комплексу Храдчани. Закључана је у просторији са 7 кључева. Кључеви су подељени између 7 људи: чешког председника, председника Сената Чешке републике, председника Скупштине Чешке републике, премијера Чешке републике, градоначелника Прага, прашког бискупа и управника Дворског комплекса Храдчани. Народу није познато где се тачно налази та просторија, само носиоци кључева знају тачно место где је круна. Обичај је да се круна износи само у случају неког битног догађаја или на сваких пет година. Последњи пут изнешена је маја 2016. Године – за прославу 700 година од рођења краља Карла IV.

Последњи крунисан – Фердинанд V

Круна Светог Вацлава, фото: Радио Праг

Последњи пут је круна кoришћена за крунисање цара Фердинанда V од Аустрије 1836. године. Наредна крунисања царева Аустрије била су у периоду великих трагедија – 1848. Франц Јозеф за време револуције и 1916. Карло II за време Великог рата, те се није више водило толико рачуна о протоколима и круна није коришћена.

Клетва круне „стигла“ Фон Валенштајна

О круни круже многе легенде, а најпознатија је да је она уклета. Према предању, краљ Карло IV проклео је да онај који стави круну на главу, а нема легитимитет да влада, да ће умрети за годину дана. Симболично је круну прогласио и власништвом Светог Вацлава. Први на ком се ова клетва обистинила био је војсковођа Алберт фон Валенштајн. Командант царске војске у Тридесетогодишњем рату и један од најбогатијих људи свог времена, желео је да влада земљом. Човек који је био власник свих поседа у околини, а и великог дела самог града Прага, сукобио се са царем. Наводно је тада ставио круну на главу да покаже да је он већи од цара и истински владар Чешке. Све се то дешавало 1633. године. Годину дана касније, цар га је сменио са места команданта. Тада је почео да бежи ка противничкој шведској војсци, не би ли са њима направио савез, али га је војска убила. Тако је „клетва Светог Вацлава“ однела прву жртву.

Атентат на „Чешког касапина“

Реликвије чешког краља, фото: 3сзек.ро

Много познатија жртва клетве била је током Другог светског рата. Чешка се нашла, након Минхенског споразума 1939. године, у саставу Немачке. Војска Вермахта је желела да стегне обруч око те словенске земље и из тог разлога је у Чешку послала једног од најстрожијих командира, Рајхарда Хајдриха. Његова суровост постала је права ноћна мора народа, од њих је добио надимак „Чешки касапин“. Био је познат као човек са „гвозденим срцем“, идеалан прототип политике нацистичког режима. На све начине је сузбијао културу Чеха и немилосрдно их убијао без икаквог разлога. Он је, током једне посете Катедрали Светог Вита, затражио од бискупа да му покаже круну, што је овај и морао да учини. Пун пркоса и осокољен пређашњим победама, ставио је круну на главу. Све то се дешавало током 1941. године. Покрет отпора који је деловао у сарадњи са демократском Владом Чехословачке, која је била у Лондону, спремао је атентат на „Бога смрти“, како су звали Хајдриха. Атентат су извели 1942. године. Кола у којима се налазио Хајдрих су експлодирала. Детонација га није одмах убила, али га је смртно ранила. Неколико дана касније умро је у болници. Била је то последња жртва клетве, нико се није усуђивао да стави круну на главу након тога. Обе жртве је повезивала похлепа и мисао о непобедивости, али ипак је нека виша сила преовладала.

Круна остаје на сигурном месту, ван домашаја похлепних владалаца. Она представља прави драгуљ чешке културе и историје, артефакт за многе по значају већи и од саме државе.

Н.К.
фото: charles700.cuni.cz; ferrebeekeeper блог; 3сзек.ро

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине