Повежи се
На врх

„Монархија значи да краљ штити народ од власти“

Наш саговорник Предраг Марковић члан је Крунског савета принца Александра Карађорђевића од 2002. године, а недавно се вратио у политички живот као носилац листе Пoкрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) на локалним изборима у Београду.

Који су кључни разлози, у најкраћем , за обнову монархије у Србији? Да ли су, по Вама, Срби заборавили за ових нешто више од седам деценија од укидања монархије ону народну “без краља не ваља”?

– Поновићу: Краљевина у парламентарној монархији не значи да Краљ обавља власт. Већ је то уставна гаранција и право Краља да штити народ од власти. Да власт коју формирају странке ограничава на државне послове и државне интересе. Власт мора да буде безлична, а држава да има лице. „Востани Сербие“ и каже Србији: „и покажи свету своје лепо лице“. Круна са заставе, и круна са грба који представљају државу – та круна мора да стоји и на глави да нам држава не остане обезглављена. Када је та глава била глава из куће Карађорђевића, Србија је побеђивала у ратовима, Србија је ширила своју територију и уједињавала земље и грађане. А у миру, у Србију су се људи досељавали – а они који су ишли да се школују – враћали се. И последњи пут када су грађани Србије имали истинску наду (после година беде и пораза) иза те наде стајао је одлучан позив ЊКВ Александра Другог на крунисање демократије. Био је довољан његов позив из изгнанства да се тој нади дају победничка крила. Данас је он подстанар у свом дому, јер су странке приватизовале државу у привидно демократском уређењу. Докле је год тако и грађани Србије ће бити подстанари у својој држави. Зато се све теже одлучују да имају децу, зато се све лакше одлучују да дом потраже у туђој држави. Грађани морају јасно да виде да свако има право да живи у свом дому. Да је сваком гарантовано право на оно што су његови преци стварали  јер му само то гарантује да ће и његови потомци наследити оно што он ствара. Странке треба да се боре око извршне власти која је пролазна и смењива а демократија мора да има институције које гарантују трајност и сигурност посла и државе, и мора да има на челу оног ко је несмењив. Оног ко зато што представља своју породицу стиче наследно право да представља и државу. Оног коме народ може да се жали на власт. Оног који је круна државе. Оног на чијој глави стоји та круна из грба, круна са заставе. Због чега увек знате да је ваш дом тамо где се та застава вијори.

Колико идеја монархије живи у народу и да ли је ишчезла она парола из брозоморних времена  “ краља Перу о бандеру”?

– Парола нема, али су последице видљиве. И бахатост те пароле према људском животу, породичном имену и имовини. На сваком кораку.

У новембру 2016. године били сте покретач Народне иницијативе за промену Устава Србије у Устав Краљевине Србије. Докле се стигло са том инцијативом и да ли уопште постоји нека шанса да једног дана Србија добије “краљевски Устав”? Да ли се надате да Ви будете потписник тог устава, као што сте потписали актуелни, који је ступио на снагу 2006. године?

– Ту је и део одговора на претходна питања. У складу са Уставом, млади људи из удружења Краљевина Србија и њихови пријатељи су за недељу дана без иједног текста рекламе, без икакве кампање и без динара трошкова, на само 60 места у Србији прикупили скоро 130.000 исправних потписа подршке. То није било довољно. Али је почело да враћа наду. Србија ће свакако постати краљевина променом Устава који ће бити донет у Народној скупштини а потврђен на референдуму. Све друго би било противправно јер је краљевина и укинута одлуком скупштине. Стицајем околности имам искуство као једино грађанско лице у историји Србије које је потписало њен Устав као устав самосталне државе. И то ће се, ако Бог да, догодити само још једном. Оно што грађани не знају, јесте да сам у месецима писања устава и његовог доношења и проглашења пролазио кроз низ личних трагедија. Надам се једино да ће председник Народне скупштине који потпише Устав Краљевине Србије имати осмех са којим сам ја обављао државне послове али да ће имати разлоге да осмех задржи и када се тај посао оконча.

 – Које су најчешће лажи о функционисању монархије које су сервиране нашем народу од њеног укидања?

– Оне које су најдаље од истине. Пре свега да је монархија скупља. Или да је краљ однео злато. Мада у међувремену сви знају да је злато однето да не би пало у руке нациста, а сва документа показују и на шта је у рату трошено и где је сачувано и коме је враћено.

Зашто се у Србији  мало зна о чињеници да су Срби, уз Французе, једини народ  који је имао народну династију, односно, монархе који су потекли из народа?

– Срби имају живу и здраву династију која је потекла из народа. И за разлику од Француза никада и нису имали другачије династије. Али династија Карађорђевић је истовремено у сродству и са најмоћнијим актуелним краљевским кућама Европе као и са свргнутом руском династијом Романов. И наравно, румунским краљевским домом који је такође обезвлашћен тенковима Црвене армије.

Они који оспоравају монарихистичко уређење држава , попут вашег имењака и презимењака из Социјалистичке партије Србије, као аргумент наводе да су ”монархије један остатак прошлости у целом свету”? Колико овакав аргумент, народски речено, ”пије воду”?

– Мој млађи имењак је бескрајно и драг и духовит човек. И то је мени лично био и пре и у свим партијама. А реченица је наравно тачна. Само је прећутано најважније, реч боље или успешније. Стварно тачан суд гласи: „Монархија је један остатак БОЉЕ прошлости у целом свету“. Као што сви знамо монархије као облик владавине су мањина међу светским државама. Али су АПСОЛУТНА ВЕЋИНА међу УСПЕШНИМ СВЕТСКИМ ДРЖАВАМА. Економски подаци и подаци о владавини права и демократији објављују се у свету сваке године. И разликују се само по томе да ли је међу десет најуспешнијих држава седам или шест

монархија.

Да ли би, по Вашем мишљењу, данас више грађана Србије било за обнову монархије када би на неким изборима могли да бирају монарха, односно, колико грађани стварно знају како функционише монархистички систем?

– На изборима се, видели смо много пута, понекад „изаберу“ будући диктатори. Али никада монарх. Краљ се постаје рођењем.

Када ће и да ли ће доћи време да се српски војници поново заклињу: ”Са вером у Бога. За краља и отаџбину”?

– Колико год понижавана већ деценијама, српска војска је наравно све време жељна тренутка да изговори заклетву на коју је поносна и која је стварно обавезује. Видели сте и сами те снимке, људи их весело деле по свим друштвеним мрежама, наши часни гардисти чим их не „употребљавају“ у протоколарне сврхе из свег срца и из свег гласа радосно увежбавају

стројеви корак уз песму „Марширала, марширала краља Петра гарда“.

Прихватили сте да будете носилац листе Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) на предстојећим градским изборима. Шта је био основни разлог за Ваш повратак у политику баш на листи тог покрета?   

– Подсетили су ме да имам обичај да завршавам започето. Подсетили су ме шта сам и како урадио да се донесе Устав, јер сам веровао да ме на то обавезује једна једина реченица коју сам дао у интервјуу 2000. Године: да сам после 30 година сео и завршио роман о српским сеобама у Русију, итд. Па су многи закључили да ће ми бити изазов и да завршим посао који сам почео враћањем круне на грб и заставу Србије. А ти, већином млади људи, јасно су и у имену истакли свој основни циљ. А мени, као човеку у другој младости, омогућили да као нестраначка личност формирам Политички савет и предложим стратегију обнове Краљевине Србије. Човек на различите начине може да служи својој држави, најбоље ако ради посао који уме и када то од њега затраже време и људи. Вероватно сам поверовао да нешто од тог посла умем. А време је одавно.

Синиша Костић

  1. obrad

    13.02.2018. at 20:43

    licno sam pocastvovan da mogu iz srca i duse da glasam.po prvi put u zivotu .za KRALJA I MONARHIJU .SVI MOJI SU VOLELI KRALJA .IMA OVIJE ZADNJIJE KOJI NE MISLE KAO JA .ONI SU MALO KVARLJIVI KOMUNISTI IH POKVARILI ALI SE NADAM VRATICE SE NEMA IH MNOGO KOJI SU POGRIJESILI ..SAMO ZA KRALJA I MONARHIJU I DUSOM I SRCEM ,YIVEO KRALJ

  2. misa

    14.02.2018. at 13:19

    Краљевина је крсно име Србије,како рече наш Свети Патријарх Павле,али Предраже Ви о завршетку започетог,то ми баш није сасвим јасно,причало се да сте студирали књижевност и да је нисте свршили,а ако сте то обавили,бар онда када сте били у политици,то ће нас обрадовати и тада можемо веровати у ту способност свршетка започетог.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости