Повежи се
На врх

И ПРЕ НЕМАЊИЋА СРБИЈА ЈЕ ИМАЛА СВОЈЕ ВЛАДАРЕ: Властимировићи су прва српска династија

Као посебан народ на Балкану Срби се први пут помињу 622. године и то под именом Сораби, који насељава велики део некадашње римске провинције, Далмације. Такође, у неким византијским списима из 7. и 8. века помиње се име Гордосерба (Српски народ) који је насељавао просторе Мале Азије.

Сматра се да је прва српска држава на Балкану била наставак државе коју су Срби имали у старој прапостојбини. Прва династија почиње од неименованог владара који је народ довео на југ. Исто тако се о прва два века њиховог живота на Балкану не зна ништа.

О првом српском владару Вишеславу зна се само како се звао. После њега следе Радослав, Просигој и Властимир, који је владао средином 9. века. Неки подаци о нашем народу и првим његовим владарима познатији су од владавине Властимира, па све до доласка на престо његовог праунука Часлава. Најважнији владари из тог периода били су Властимир, његов син Мутимир, који је владао у доба Ћирила и Методија, и параунук Часлав, последњи познати владар из наше прве династије.

Географски положај нашег народа у то време доста привлачи пажњу. Као мали народ, Срби су на све стране били окружени моћним империјама: Бугарским царством на истоку, Византијом на југозападу, а на северу, све преко Далмације, Франачким царством, које је допирало све до Београда. Крајем 9. века, тачније 895. године у Средње Подунавље ће се населити Мађари, који од тада, па све до данас представљају сталан чинилац у српској историји.

Међутим, главни утицај у то доба у српској политици имале су Бугарска (која је тежила да освоји Србију и прикључи је свом царству, која се једина од свих других словенских племена опирала да буде покорена) и Византија (која је тежила да Србију држи у некој врсти вазалног односа).

Ратови са Бугарском чине главну садржину наше историје од Властимира до Часлава. За време Властимира, Бугари су водили против Срба трогодишњи рат у коме су изгубили сву своју војску, али ипак нису одустали од нападања Србије. У једном од тих ратова, за време владавине краља Мутимира, Срби су опет потукли Бугарску државу, али су тада успели и да заробе царевог сина.

Осим Бугарске и Византије на судбину историје српског народа утицао је још један чинилац. То је била стална борба на самом престолу око власти. До сукоба је долазило због начина наслеђивања престола, који је пренет из старе постојбине, по коме се земља, после смрти владара делила између његових синова. Након смрти сваког владара, грађански ратови су били неизбежни. У њих су се, природно, уплитале и Византија и Бугарска, па су се на нашем престолу стално смењивали бугарски и византијски штићеници.

Грађанки ратови у Србији слабили су земљу и њене одбрамбене системе. За време највећег бугарског цара Симеона на Србију је кренула највећа војска у којој се тада налазио и претедент на српски престо Часлав, син Конимира који је одбегао у Бугарску. Овај подухват довео је до праве катастрофе. Српска земља је била потпуно прегажена, народ одваден у ропство, а каже се да је у Србији остало само педесет људи без жене деце, који су се ловом хранили. Ово је било прво пустошење српске земље за које се зна у историји. А Часлав који је са Бугарима дошао да влада, видевши да више нема над киме да влада, вратио се са бугарском војском.

До необичног преокрета у историји српске државе долаз када Часлав, од издајника постаје обновитељ Србије, такође, први у историји обновитеља Српске државе и народа. Уз помоћ Византије, након седам година од пропасти Србије, Часлав обнавља војску и сакупља народ који је побегао од Бугара и на тај начин успева да ослободи Српску земљу.

Часлав тако постаје најзначајнији владар прве српске династије, који је под својом влашћу ујединио све српске земље.

Преузето са: Опанак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја