Повежи се
На врх

Ево како је Србија заменила Јулијански календар Грегоријанским

Одлуком краља Александра I Карађорђевића Србија је заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила је Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква је задржала Јулијански календар.

Грегоријански календар, или нови календар је најкоришћенији календар на свету. Као модификацију јулијанског календара, први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је 1582. године папа Гргур XIII, по коме је добио име, путем папске буле „Inter gravissimas“. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа у односу на тропску годину, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Године се у хришћанском календару данас броје од рођења Исуса Христа. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа.

Дионизије је (погрешно) израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска (нова) ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас.

С обзиром на то да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година Н.Е. следи одмах након 1. године П.Н.Е.

Извор: Телеграф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи