Повежи се
На врх

Државна обележја Србије – Симболика симбола

Да ли смо размишљали о дубљим значењима националних орнамената који красе наше инсигније?

Често смо у прилици да посматрамо виорење српске тробојке, певушимо стихове химне са спортским првацима, да долазимо у додир са документима на којима је осликан грб Србије, ево која се значења крију у поменутим обележјима.

Застава и грб

Симболика заставе Републике Србије вуче корене још из средњовековне Србије, односно из периода династије Немањића. Историчар Драго Његован објашњава да су боје застава неутралне, али да оне кроз историју добијају аутентично значење.

– Код сваког народа боје имају одређена значења која се стичу кроз историју. Црвена обично означава крв, плаво небо, слободу, а бело земљу, мир. Свеукупна семантика симболизује борбу за слободу народа. Двоглави орао представља уважавање земаљског и небеског света. Он потиче из Византије, а Србија се у том кључу духовно развијала, тако да се то задржало и до данас –  наводи Његован.

Иначе, изглед заставе и грба уређени су Уставом и законом, могу се користити искључиво у складу са прописима. Уколико се грб и застава Србије истичу са заставама других земаља у нашој држави, застава Србије мора да заузима почасно место. Законом је установљено и то, да се као званични симбол Србије, користи грб Краљевине Србије који је правно утврђен 16. јуна 1882. године.

СССС

Четири слова „С“ су чест мотив у историји српске хералдике. Изворно, преузета су из Византије, а на нашим просторима први су га на свом грбу носили Мрњавчевићи. На српски грб ставио их је деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски деспот 1402. године.

На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличним словом „В“. Реч је о акрониму мота династије Палеолог тј. мота Византије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ (Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων). Овде се мисли на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. Визуелно су изгледали скоро идентично, а реч је о почетним словима имена Срба.

Крст са оцилима је, уз двоглавог белог орла, најзначајнија хералдичка фигура која чини традиционални грб наше земље, а ево и објашњења његове симболике. Србија у средњем веку није имала свој аутентичан државни (земаљски) грб, јер се сматрало да су застава и грб владара симболи државе којом он влада, а крст са оцилима између кракова почео је да се приказује као грб Србије тек у Илирским грбовницима с краја 16. века. Из фиктивне хералдике овај грб преселио се у српску практичну хералдику 18. века и од тада представља грб или део грба Србије све до данашњих дана.

Химна

Песма „Боже правде“ је званична химна Србије, дефинисана чланом 7 Устава. Данашња химна је такође била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је створена Краљевина СХС. Изворна песма настала је 1872. године, када је Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном „Народном химном“ Јована Јовановића Змаја, написао речи на музику Даворина Јенка, а представљала је завршницу позоришне представе „Маркова сабља“, осмишљене поводом пунолетства Милана Обреновића. Огромна популарност речи и мелодије допринеле су да та песма постане званична српска државна химна.

Извори: Волим Србију, Радио Сигнал

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости