Повежи се
На врх

Диверзија комуниста – српска Хирошима у Смедереву

У Смедереву је 5. јуна 1941. године дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи део града и однела више од 2.500 људских живота.

Послератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији  због основаних сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ту експлозију.

Трагедија у најави

Наредбом окупационих власти, Смедеревска тврђава је 1941. године предвиђена за одлагање остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довожено је на тоне одбачених сандука муниције, граната, вагони буради са барутом, експлозивна пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одела. Осим тога, ускладиштено је и више од 1.000 буради од по 200 литара бензина.
Од просутог експлозива земља у граду је била готово импрегнирана експлозивом.

На том месту је експлодирало око 400 вагона заплењене муниције. Ударни талас кретао се 5.000 метара у секунди и имао је јачину мање атомске бомбе. Смедерево је прозвано српском Хирошимом. Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи.  Петог јуна 1941. у 14 часова, под, до данас неразјашњеним околностима, одлетело је у ваздух складиште експлозива у Ђурђевој тврђави. У једном трену живот је изгубило између 2.500 и 4.000 људи, а око 5.000 је било рањено. Прву процену броја погинулих дала је немачка команда у Бечу: 4.000. Прецизан број жртава никада није утврђен, нити је држава предузимала истрагу о томе. Од 2.400 ку­ћа, са­мо 25 ни­је оште­ће­но, док су ку­ће у преч­ни­ку од де­се­так ки­ло­ме­тара од твр­ђа­ве по­ру­ше­не до темеља, по­да­ци су та­да­шње ко­ми­си­је за об­но­ву Сме­де­ре­ва. Стра­вич­на екс­пло­зи­ја муни­ци­је ко­ја је у то вре­ме ла­ге­ро­ва­на у древ­ном зда­њу Бран­ко­ви­ћа на­пра­ви­ла је на том ме­сту кра­тер преч­ни­ка пе­де­сет и ду­би­не око де­вет ме­та­ра, а на град се сру­чи­ло најма­ње че­ти­ри хи­ља­де то­на ка­ме­на из зи­ди­на твр­ђа­ве. Прозорска стакла су се распрсла и у насељима на ободу Смедерева. Подрхтавање тла налик земљотресу осетило се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду.

Дизање из пепела

Влада Милана Недића је образовала Комисију за обнову која је поступно обновила град, уз масован рад добровољаца из целе Србије. До 1943. град је обновљен. Штампане су и поштанске марке са доплатом за обнову Смедерева. На чело комитета за обнову Смедерева бива постављен Димитрије Љотић, адвокат из Смедерева и председник Југословенског народног покрета „Збор“,на чији позив се омладинци одазивају и организују Добровољну радну службу. Данима, уз  надљудске напоре и пожртвованост, личну опасност због могућности избијања епидемије тифуса и колере, Радна служба је откопавала лешеве већ у фази распадања. Хуманитарну помоћ из ваздуха бацали су авиони свих земаља, а Немци су помагали становништву и повређенима као да нису били окупатори.

Шта се заправо догодило?

Прва верзија да се догодио несрећан случај и да је дошло до пожара „ефектом сочива“ је готово неприхватљива с обзиром на то да је тај дан било 26 степени. Та верзија има своје недостатке. На првој слици после експлозије се види повећи кратер, што показује да је до главне експлозије дошло испод земље. Друга верзија је да је трагедију изазвала акција британске авијације. Трећа верзија базира се на основаној сумњи и односи се на илегалне диверзантске групе које су комунисти у околини Смедерева обучавали и пре почетка рата. – Запаљено је највеће складиште бензина које су Немци имали у Југославији – славодобитно ће бити обзнањено августа 1941. у билтену Главног штаба Народноослободилачке војске. Информацију је објавио лично Јосип Броз, главни и одговорни уредник тог билтена. Постоје и тврдње да је Тито намерно обавио диверзију да би уклонио свог главног супарника Мустафу Голубића, генерала НКВД којег је лично Стаљин послао у Југославију да уклони Тита и дигне устанак под окриљем Совјетске Русије.

Извор: Геополитика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја