Повежи се
На врх

Да ли вашим венама тече плава крв?

Колико детаљно познајете свој родослов и да ли сте се некад запитали да ли водите порекло од неке племићке породице, а да тога нисте ни свесни? Можда се изненадите читајући овај текст, када схватите да сте у вези са славним јунацима из епских песама и историјских уџбеника.

Етимологија данашњих имена у Србији везује се за проглас кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзнаменитијим прецима. Ипак, захваљујући манастирским, царским, краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично попут нас. Ово су нека од презимена која су носиле српске средњовековне племићке породице и владајуће династије.

Бранковић

Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Најпознатији представник је, свакако, Вук Бранковић, учесник Косовског боја, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Касније су носили титулу деспота, самостално, али и као турски вазали. Верује се да данас нема директних потомака ове породице.

Племићко стабло/илустрација, фото: Профимедиа

Балшић

Балшићи су били средњовековна српска династија која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана, Балшићи постају владари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

Бранивојевић

Бранивојевићи, српска властелинска породица која је владала Хумом у другој половини 13. и првој трећини 14. века. Њен родоначелник, властелин Бранивоје, добио је од краља Милутина на управу Стон и Пељешац. После Милутинове смрти, они су се практично оцепили од Краљевине Србије, након чега су започели ширење сопствених поседа.

Властимировић

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке. Назив династије Властимировић, створили су историчари према првом владару из ове династије који је направио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако названи још у своје време. Понекад, мада доста ретко, ова владарска породица мењала је презиме у Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије је име познато, кнезу Вишеславу.

Војиновић

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана, када су током распада српског царства његови представници, велики војвода Војислав Војиновић, а затим и његов братанац, Никола Алтомановић, били најмоћније велможе у Србији.

Племићко стабло, илустрација, фото: Профимедиа

Војислављевић

Војислављевићи су српска средњовековна династија која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировић. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Вукановић

Вукановићи су  српска владарска породица која је управљала Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је изведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

Дејановић

Дејановићи или Драгаши били су српска властелинска породица која је у другој половини 14. века владала просторима око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник био је севастократор Дејан, ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Константин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића, под именом – бег Костадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а данас се зове Ћустендил, што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.

Дињичић

Дињичићи су средњовековна властелинска породица која је у доба Краљевине Босне управљала подручјем Јадара. Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

Златоносовић

Златоносовићи су средњовековна властелинска породица која је у доба Краљевине Босне управљала подручјем Усоре. Браћа Влађ и Стефан Златоносовић били су учесници Косовске битке 1389. године у којој су заробљени од стране Турака.

Јакшић

Јакшићи су позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби против Турака, тако да их је Матија назвао „стубовима хришћанства“ и доделио им угарску племићку титулу.

Косаче (Херцеговић, Косачић, Вуковић, Хранић)

Косаче (од њих Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, након владајућих Котроманића. Првобитно су насељавали област крај Дрине и Фоче, а касније се проширили на простор Захумља, односно, данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка Првог и командовао је левим крилом српске војске у Косовском боју.

Српска презимена/илустрација. фото: Патриот

Котроманић

Котроманићи су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала од 1250. до 1463. године. Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајних градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево, као и околна рударска насеља.

Лазаревић

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, пехарник на двору цара Душана. Његов син, Лазар Хребељановић, предводио је војску у боју на Косову. Сматра се да ова породица нема директних потомака, пошто Лазареви синови, Стефан и Вук, нису имали наследника.

Мрњавчевић

Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала просторима данашње Македоније. Најзначајнији чланови ове породице били су два брата – Вукашин и Угљеша, који су страдали током борбе против Турака у Маричкој бици 1371. године. Вукашинов син Марко, у фолклорној традицији познатији је као Краљевић Марко, највећи српски јунак.

Немањић

Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века. Династија је имала једанаест владара, с тим што је продужена женском линијом у лозу Лазаревића.

Облачић

Облачићи су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

Павловић (Јаблановић)

Павловићи или Јабланићи су српска средњовековна породица која је у доба Краљевине Босне управљала источним и североисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања Босне 1463. године, Павловићи нестају са историјске сцене.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Калођурђевић)

Црнојевићи (они се племенски зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе. Владавина династије Црнојевић Зетом и Црном Гором трајала је континуирано до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.

Извор: Курир

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи