Повежи се
На врх

Да ли је Србија данас могла бити као Швајцарска?

Да је испоштован споразум између кнеза Павла Карађорђевића и Адолфа Хитлера, Србија би избегла братоубилачки рат, Јасеновац, комунизам, а данас би била главни стуб Европске уније, сматрају поједини историчари.

Али ,,ништа не би било као што јесте, да је могло бити као што није“
(М. Бећковић)

Павле као браник

Да је кнез Павле остао на власти, Србе би, вероватно, мимоишао Други светски рат, Јасеновац, прогон, комунизам или би бар њихове последице биле у мањој мери катастрофалне по српски народ, а Србија би данас достигла статус Швајцарске, развијену индустрију и била поштована у међународним круговима. Многи историчари тврде да би нас било бар 30 милиона, уместо седам…

У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана. Осујећени су напори кнеза Павла да сачува земљу и нацију. У марту 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану, које се испречило на путу освајања Русије – Краљевину Југославију. Кнез Павле је био браник у тој позицији. У преговорима с Хитлером, инсистирао је на неутралности Краљевине Југославије, што је и прихваћено од стране Немачке,када је Хитлер попустио пред захтевима да не дозволи немачке базе или пролаз трупа преко територије Југославије. Павле је успео да убеди Хитлера на попуштање као ниједан лидер пре њега, а Краљевина је била једина балканска држава без тих обавеза. Уместо захвалности, Павле је проглашен издајником и протеран из земље, након чега су уследила епохијална страдања Срба. Неправда је, донекле, исправљена рехабилитацијом 2011. и преносом његових посмртних остатака у породичну гробницу на Опленац.

Србија би била попут Швајцарске

– Да смо остали неутрални до краја рата, неколико милиона Срба би преживело, а не би било мучки убијено, Југославија би постојала у пуном сјају и била попут Швајцарске. Не бисмо имали Броза, нити проживели 70 година у мраку комунизма. Били бисмо још моћнији и јачи од других европских краљевина, јер оне немају тако добар транзитни положај, море, обрадиве површине и друге предиспозиције као ми. Данас бисмо били један од главних стубова ЕУ, сви би се угледали на нас, ми бисмо били ти који постављају услове – наводи  професор, Оливер Антић.

Умео с Хитлером

Историчар Коста Николић каже да кнез Павле није био издајник, већ добар владар који је од Хитлера издејствовао најповољнији споразум за државу и народ.

– Хтео је да сачува земљу, поштеди људе ратних страдања. Можда бисмо данас били као Шведска и Швајцарска да је постигнути споразум опстао. Данашња реалност може имати корене у 1941. Можда не бисмо били пред банкротом нити изгубили Косово – закључује Николић.

Покушај кнеза Павла да направи договор с Хитлером, избегне рат, спаси народ и државу, стављен му је на терет као разлог да га прогласе издајником. Његова издаја односило се на закључење Тројног пакта, што је била лаж. Пакт је закључила Влада тадашње Краљевине Југославије.

Професор Антић објашњава да је кнез Павле у преговорима с Хитлером наступао као да је владар велике светске силе. Хитлеру је попустљивост замерио чак и немачки начелник Генералштаба: „Мој фиреру, зашто се односиш према Југославији као према некој примадони?“

– Хитлер није хтео да ратује са Србима због лоших искустава из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини – статус неутралности. То је отишло у тајне клаузуле, да друге државе не би захтевале исто. Павле је то представио влади и није било приговора. Влада потписује Тројни пакт и 27. марта 1941. долази до државног удара услед спољног утицаја, пре свега Енглеске, која према документацији за то улаже 100.000-250.000 фунти. Бива ухапшен и преко Грчке протеран у Кенију, где је морао да финансира кућу у којој је био заточен, плаћајући закупнину. Прешао је после у Француску, где је и умро – закључује Антић.

Помогао и Русима

Професор Оливер Антић наводи да је кнез Павле одуговлачењем преговора с Хитлером помогао Русима и омогућио да Други светски рат траје краће.

– Пошто је кнез Павле куповао време, Хитлер је шест недеља каснио с нападом на Русију. Уместо у марту, напао је Русију 22. јуна и току офанзиве која се одужила до октобра, улетео у тешку зиму од минус 40 степени, због чега су Немцима пропалe техника и муниција. У међувремену, Руси су ојачали, испланирали тактику, довели трупе из Сибира и убрзо, после две године (1943), било је јасно да Хитлер губи рат. Дакле, кнез Павле је дипломатским пролонгирањем, индиректно помогао Русима и омогућио да Други светски рат траје краће – наводи Антић.

Извор: Видовдан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја