Повежи се
На врх

Царска Русија на позоришним даскама

Давно изгубљени дух царске Русије, љубитељи позоришне уметности могу да осете у Позоришту младих уживајући у представи „Евгеније Оњегин“ по роману Александра Сергејевича Пушкина, у режији Бориса Лијешевића и драматизацији Федора Шилија.

Пушкинов „Евгеније Оњегин“ један је од најлепших романа руске класичне књижевности . Трагична љубав Татјане и Евгенија само су један од разлога, а друге треба тражити у чињеници да роман осликава читав руски живот двадесетих година деветнаестог века, живот у периоду који претходи превирањима и трагичним променама које ће променити ток светске историје, а Русију увести у један посебно мрачан период.

А представа Позоришта младих у потпуности оживљава историјски период у коме се љубав Татјане и Оњегина одиграва. Сценографија је врло сведена – потпуно бела позадина и бели намештај, али је истовремено и потпуно недвосмислена јер асоцира на беле руске зиме. Белина доноси и другу врсту хладноће, тачније безосећајност друштва у којем је једна љубав требало да процвета. Нопходна нијансирања доноси костим, који зналачки подцртава време, али још важније и ликове у овој представи. Кључне вредности доносе нам глумци и њхово тумачење карактера ликова. Јасно се чита невиност Татјане, блазирност Оњегина, енергичност Ленског и равнодушност Олге, а око њих злоба, хладноћа, завист, мржња, површност и материјализам који ће свју потврду добити на крају кроз златни покров. Све то се види, али сведено, онако како режија Бориса Лијешевића налаже и то у невероватних сат и 45 минута. Без сумње, свако ко је седео у публици представу је доживео на свој начин стога је једино логично отићи и погледати представу.

Још неколико података о самом „Оњегину“. Роман у стиху Пушкин је спевао између 1823. и 1831. године. Певања романа излазила су консеквентно (1825-1832.) и наилазила на оштру критику стручњака тог времена. Ипак роман је остварио велики утицај на потоје великање руске књижевности , попут Гогоља и Љермонтова. Прво обједињено издање свих певања објављено је 1833. године. На српски језик, Пушкин је у срспким књижевним часописима помињан и превођен још за живота. Временом дела су само прештампавана и читана у изворном облику, док су у изради савремених превода овог дела учествовали песници као што су Јован Јовановић Змај, Милан Ћурчин и Десанка Максимовић, а један од најбољих превода на српски дао је књижевник Милорад Павић.

Управо је Павић, у предговору написао како су у роману „Евгеније Оњегин“ заступљени сви друштвени слојеви, од племића до мужика, читава скала призора, од балова у Москви до пејзажа руског села, а да поенту романа чини реалистичан опис проблема руске владајуће класе приказан кроз ликове два типична руска млада племића песниковог доба, Ленског и Оњегина. Управо те друштвене слојеве, тежину али и лепоту живљења у царској Русији видимо и у представи која је своју премијеру имала 16. децембра прошле године.

Више у Новости