Повежи се
На врх

Боторић зачетник српске продукције

На овогодишњем Фесту представљен је документарац „Боторићи“ Срђана Кнежевића о првом филмском продуценту на Балкану, Светозару Боторићу, који је продуцирао више од 20 документарних и два играна филма. Најпознатији његов филм је „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ (1911).

Истраживање о Боторићима трајало је око три године. Кнежевић је радио у Кинотеци, те је уз помоћ Националног кинематографског центра, 1995. године у Паризу упознао Станицу Михајловић, кћерку

Из филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“, фото: YouTube screenshot

Светозара Боторића. Информације из тог разговора су грађа докуметарца о првом балканском филмском продуценту српског порекла. Основа филма су и интервјуи са Боторићевим унуком Љубомиром Михајловићем (1857-1916), историчарима филма и ученицама Станице Михајловић и са Раденком Ранковићем, некадашњим професором Факултета драмских уметности који је много знао о Боторићу. Део филма је и документарни материјал о остварењима која је Боторић продуцирао.

Унук Светозара Боторића, Љубомир Михајловић, о филму „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ рекао је да је то „српско благо“.

– Сви који желе да виде како се живело у Београду и Србији пре Првог светског рата, када се стварала савремена држава и када су Краљ Петар Први и сви Срби сањали да наша Краљевина буде балканска Швајцарска, треба да погледа тај филм – истакао је Михајловић у једном интервјуу за „Б92“.

О свом деди је рекао да је био велики родољуб, домаћин и визионар, који је искористио кинематографију да будућим генерацијама представи српску историју, српске корене. – Сви смо пролазни и треба да урадимо нешто што ће оставити траг, а најбољи траг је о нашим коренима, оно одакле долазимо и куда идемо – говорио је Боторић унуку.

Боторић је био власник Хотела „Париз“ у центру Београда и 1911. је постао први филмски продуцент на Балкану.  Након Другог светског рата, комунистичка власт је прогласила Боторићеву породицу „буржоаском“ и одузела им имовину, чак им забранивши да нађу запослење. Боторићев син је осуђен на десет година затвора, а ћерка је отпуштена са Музичке академије у Београду, где је радила као професорка клавира. Она је побегла у Париз и тамо је наступала као пијанисткиња. О славном оцу није желела да јавно прича. Једини интервју је дала Националном кинематографском центру и Кнежевићу.

Извор: Б92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости