Повежи се
На врх

Бесмртни вожд – праотац српког филма (ВИДЕО)

Први српски филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из октобра 1911. године је и први филм на Балкану. Нема драма о великом вођи Првог српског устанка, на најбољи начин показује време од 1904. године и крунисања Краља Петра I Карађорђевића, па до краја Првог светског рата.

“Карађорђе” је темељ српске кинематографије, печат историје филма и улазница Србије у тадашњу елиту савременог друштва.

– Режисер Илија Чича Станојевић, позоришна легенда и боемска икона Београда прохујалих времена, постао је аскурђел кинематографије. Слава за настанак „Карађорђа” припада и сниматељу Лују Питролфу де Берију и Светозару Боторићу, првом српском продуценту – каже за „Блиц“ Динко Туцаковић, некадашњи редитељ и уметнички директор Југословенске кинотеке.

Управник Архива Југословенске кинотеке, Александар Ердељановић, такође наглашава да се „Карађорђе” не може третирати као „снимљено позориште”, које је било карактеристично за тадашње филмове, јер је снимање обављано на неколико локација у Београду – обале Саве и Дунава, Ада Циганлија, Калемегданска тврђава, Топчидер… Историјска драма, која прича животну причу о митском вођи устанка против Турака, има и спектакуларне сцене – боја на Мишару и збора у Орашцу. Ти историјски моменти снимљени су у дворишту хотела „Париз” (данашњи „Безистан“), где су пренете кулисе и сценографија из Народног позоришта.

– „Праотац“ глуме, Милорад Петровић, улогу Карађорђа остварио је кроз богатство глумачких нијанси. Сава Тодоровић је на апсолутно филмски начин одиграо ликове неколико турских великодостојника, Александар Милојевић је разложни и уверљиви Прота Матеја Ненадовић, Вукосава Јурковић трагична Карађорђева мајка Марица, Драгољуб Сотировић динамични Хајдук Вељко и несрећни Карађорђев брат Маринко, а будући бард позоришта Добрица Милутиновић подарио је лику Јанка Катића романтичарски израз – истиче Ердељановић.

Филм о вожду српске револуције у којој смо постали прва европска држава која је укинула феудализам, добија на значају и јер се 75 година водио као нестао. Турбулентна времена у историји наше земље довела су до тога да се национално благо кинематографије и историје загуби. Годинама се веровало да је један новинарски чланак написан након премијере, уз још неколико кратких позитивних осврта и шест сачуваних фотографија, представљао све што је остало од „Живота и дела бесмртног вожда Карађорђа“.

Аустријски филмски архив 2003. године је у Бечу, у богатој заоставштини Игњата Рајнталера, власника биоскопа, пореклом из Осијека, пронашао и ово историјско ремек дело. У богатој филмској збирци, пронађен је и други по старости српски филм „Улрих Цељски и Владислав Хуњади” и још много филмова о праоцу краљевске српске лозе, ретки материјали о краљевској породици Карађорђевића, њиховим свечаностима, венчањима и сахранама, борбама српске војске у току Великог рата…

Кинотека је осам година (2003-2011) рестаурирала 20 филмовa пронађених у бечком архиву. Међу њима су и неки значајни документарни филмови. Ово откриће националног филмског блага показало је и да су ратoви уништили све илузије српске кинематографије, која се дуго и тешко опорављала. После „Карађорђа“ из 1911. године, тек негде 1919 – 1920. године настају остали филмови.

Погледајте и ово историјско филмско остварење:


Извор: „Блиц“, „Телеграф“, РТС, Wikipedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Видео