Повежи се
На врх

Банат – краљев дар Румунији

Одступање наше делегације на Мировној конференцији у Паризу, када је реч о Банату, тумачено је краљевом женидбом.

После разграничења у Румунији је остало 100.000 Срба, а на овој страни 64.000 Румуна. Румуни нису добили Вршац.

Брак утицао на територијалне поделе

Краљевски пар изазивао је посебну радозналост. Истина, није било техничких направа, камера, да би се актери верно представили, али и голим оком се могло закључити да је Фердинанд био у нескладу са супругом Маријом, која је изгледала божанствено. А упућени су имали прилику да додају коментар о томе колико је Марија паметна и храбра, са атрибутима праве владарке. Нису се државотворни Срби ускомешали због Фердинанда, већ због свога краља Александра за ког се већ увелико шапутало да је потпао под утицај Румунки, мајке и ћерке. Просидба младе и венчање одвијали су се паралелно са решавањем статуса Баната. Срби из овог краја, поједини генерали и многобројни политичари били су огорчени што је прихваћено да Краљевини СХС припадне мањи део Баната. Многи су били убеђени да је одступање наше делегације на Мировној конференцији у Паризу било условљено и краљевом женидбом.

Срби са Пашићем на челу, добро су се држали у Паризу. Уверљиво су доказивали да је Банат вековима за Србију и моравско-вардарску долину; да су у њему Срби стварни староседеоци. А о томе ко и од када живи на просторима Баната најбоље су сведочили верски објекти. Делегација је имала и важан адут – српска војска запосела је Банат.

Румунија и моћни краљевски пар, имали су своје адуте. Да ли су они тада били војнички надмоћнији, процене су биле различите. Српска војска је била бројно умањена, а и расута по целој земљи, од Ђевђелије до Триглава, од Темишвара до Задра. И Румунија је била међу савезницама, победницима, као и Србија, односно уживала статус нове јужнословенске државе. И једну и другу заступала је пред моћним силама, Француска. Које решење прихватити: српско, румунско или компромисно? Као резултат овог питња Банат је подељен. Румуни нису добили Вршац, Кикинду и Белу Цркву, на чему су посебно инсистирали у захтевима, а Краљевина СХС је остала без српског Темишвара. После званичног разграничења, у Румунији је остало 100.000 Срба, а на другој страни 64.000 Румуна.

Званична политика ове две краљевине не памти сукобе, кроз историју су се узајамно славиле, хвалиле братском поделом и захваљујући тако праведном решењу остале једине две балканске државе које међусобно никад нису ратовале. Ови односи додатно су учвршћени родбинским везама краљевских породица Србије и Румуније.

За време аустријске управе, Срби са подручја Војводине и Баната су остварили црквену самосталност у оквиру Карловачке митроолије која је 1848. године уздигнута у ранг патријаршије.

Српска Војводина

Током 1848—1849. године, западни део Баната био је у саставу Српске Војводине, а градови Велики Бечкерек и Темишвар су једно време важили за престонице Српске Војводине. У новембру 1849. године, створена је нова аустријска покрајина „Војводство Србија и Тамишки Банат“, која је, поред делова Бачке и Срема заузимала и већи део Баната (изузимајући војну границу). Главни град покрајине је био Темишвар. Ова покрајина је укинута 1860. године, затим је 1873. године развојачена банатска војна граница, а 1876. године је престао да постоји Великокикиндски привилеговани диштрикт, те је читав Банат подељен на три жупаније: торонталску, тамишку и крашовску и подређен је централној државној угарској управи.

Према мировним уговорима, територија Баната подељена је између Краљевства СХС, Румуније и Мађарске. Касније су учињене још неке мање корекције границе Краљевства СХС према Румунији.  Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца било је у почетку подељено на округе и жупаније, а Банат је чинио једну жупанију, чији је центар био Велики Бечкерек. Од 1922. године, земља се административно делила на области. Од 1929. године, земља је подељена на бановине (покрајине), а подручје Баната је углавном припадало Дунавској бановини са седиштем у Новом Саду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја