Повежи се
На врх

Атентат молера на краља

Краљ Александар Први Карађорђевић погинуо је у атентату изведеном у Марсељу, 9. октобра 1934. Због овог трагичног краја у сенци је остао један други покушај убиства српског владара и то усред Београда.

Атентат о ком се не учи у школи

Тог, умало кобног, 28. јуна 1921. усвојен је Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом са династијом Карађорђевић на челу. Непосредно након тога у Београду се догодио покушај убиства регента, Александра Карађорђевића, на његовом повратку из Скупштине.

Са скеле недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице, молерски радник, Спасоје Стејић Баћо, бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.

Мотиви

Спасоје Стејић Баћо, непосредно после атентата на Краља Александра, фото: Wikipedia

Спасоје Стејић Баћо рођен је 1904. године у Ади, у Војводини, а љубав према домовини и ономе што је сматрао патриотизмом, у великој мери су одредили читав његов живот. Као дечак од десет година пријавио се добровољно у војску, 1914. године. Док је учествовао са јединицама у борбама у Добруџи, тешко је рањен. Спасоје је потом прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус, али управо ту је дошао у контакт са једним, за њега, потпуно новим идеолозима – Лењином и комунистима.

Није много прошло, а Спасоје је и сам почео да верује у бољшевичке идеале. Зато је са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се црвеним борцима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник.

Децембра 1918. године Партија га је упутила у Југославију да у њој шири комунистичку идеју и након остивања КПЈ 1919. Године, Спасоје постаје један од првих чланова. Нема записа о томе да је Спасоје пре децембра 1920. водио  побуњеничку политику  против регента Александра. Његова нетрпељивост односила се на целу династију Карађорђевић и монархију као режим који је по његовом мишљењу као у тамници држао раднике и сељаке и због тога га је требало срушити. Ипак, након Обзнане, све се променило.

Настрадали пролазници

Децембра 1920. године државни врх Краљевине СХС донео је проглас којим се забрањује рад Комунистичке партије Југославије. Спасоју је то нарочито тешко пало, а бес је преусмерио на, по његовом мишљењу, најодговорнијег појединца за ту одлуку – регента Александра Карађорђевића. Већ тада, Спасоје се одлучио за индивидуални терор. Остало је само да чека повољну прилику да оствари своју замисао…Прилика му се указала неких шест месеци касније и тада се одиграо немили догађај. Краљ је остао неповређен, али је рањено десетак случајних пролазника. Младић је одмах ухапшен и брутално претучен. Пред Судом је изавио да је атентат искључиво његово дело и да нема саучесника. Тужилаштво је сматрало да је Стејић имао помагаче међу посланицима. На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, Спасоје Стејић Баћо, осуђен је на смрт. Али, ово није крај приче!

Нови рат и коначни бег

Казна Спасоја Стејића преиначена је на дугогодишњу робију коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору. Има података да је младић током служења казне, као атентатор на краља, био жртва полицијске тортуре и да му је и здравље било угрожено.

– Тамо се налазио Спасоје Стејић, атентатор на краља Александра. Он је већ преко осам година био у самици. На ногама је непрекидно носио тешке ланце – било је сведочење једног од затвореника.

Робовао је пуних 19 година. А онда је дошао април 1941. и нови рат. Спасоје је био један од учесника организованог бега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. После бега се прикључио партизанима. Погинуо је током борби на Сутјесци. Пресудила му је авионска бомба на брду Озрен поврх Тјентишта 9. јуна 1943. Било му је 39 година.

Извор: Дневно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја