Повежи се
На врх

Александар Карађорђевић: Никада нисам одбио титулу краља

Српски Престолонаследник Александар Карађорђевић дао је протеклих дана ексклузивни интервју са сајт „Ројал сентрал“ (royalcentral.co.uk), у ком је говорио о свом животу, околностима пре и после повратка у Србију, актуелним темама и могућностима за обнову монархије у његовој отаџбини…

Ваше Краљевско Височанство, рођени сте у Лондону 1945. године. После оног што сам чуо, ово је изузетна прича. Може ли Престолонаследник, рећи шта се догодило током његовог рођења у Лондону 1945. године?

Рођен сам у хотелу „Клериџ“ по плану, а апартман је претворен у југословенску територију, што је био веома леп гест тадашњег премијера Винстона Черчила. Необично, да, али то се догодило и са Холандском краљевском породицом у Отави.

Након што је Ваш отац, Краљ Петар, умро 1970. године, одбили сте титулу краља. Зашто?

Никада је нисам одбио. Рекао сам да имам право на то, али да сам користио титулу „Краљ“ било би врло чудно у то време. То је био врхунац комунистичке власти. Дакле, све што сам рекао јесте: „ја имам своја права, нећу одустати, и тачка“.

Када сте били у егзилу, да ли сте мислили да ћете се икада вратити у Србију?

Не баш, јер сам мислио да ће то бити комунистичка држава и сателит Совјетског Савеза заувек. Седамдесетих година прошлог века беше тешко, исто и осамдесетих, али ствари су почеле да се мењају. Наравно, сећате се пада Берлинског зида 1989. године и колапса Совјетског Савеза. Тада сам мислио да постоји могућност, али нажалост, тај пут је био веома опасан. Томе су придонели и ратови у бившој Југославији, које су започели екстремисти, или, боље да кажемо вође сваке државе, користећи негативне стране религије и национализма.

Када сте се коначно вратили у Србију, како сте се осећали?

Изузетно емоционално. Први пут смо дошли овде 1991. године. Опозиција против режима била је уједињена и тражили су од нас да подржимо њихову борбу. Прихватили смо и то је била моја прва посета Југославији и Београду. Био сам са супругом и децом, а овде смо провели три дана. Било је врло емоционално. Сретале су нас стотине хиљада људи. Следећи пут сам дошао када је мој ујак био болестан. Живео је овде. Када смо опет дошли и видели катастрофу која се одвијала, трагедије рата, етничка чишћења и све те ужасне ствари, схватио сам да морам да радим више за ову земљу. Дакле, упознао сам демократску опозицију и постао сам пријатељ са човеком који је постао будући премијер, Зораном Ђинђићем. И онда сам приметио, након бомбардовања овде, колико је криминал цветао. Одржавао сам сам састанке, конференције у Будимпешти, Босни, Атини, а последњи такав скуп је организовала Кенедијева школа политике на Харварду. Целокупна уједињена демократска опозиција била је против режима. И то је било успешно, али режим је поништио изборе одржане у септембру 2000. године, на којима је победила опозиција. Тада су људи масовно изашли на улице 5. октобра 2000-те, и режим је срушен. После пет дана, премијер ме је позвао да се вратимуз речи: „Хвала вам пуно, чекамо Вас“. Зато смо се вратили.

Срели сте многе представнике европских краљевина на свечаним вечерама и венчањима. Ваше Краљевско Височанство природно има посебан однос са Британском краљевском породицом, јер је краљица Елизабета Ваша кума. Можете ли нам мало више рећи о вези са Британском краљевском породицом, а посебно Њеним краљевским величанством?

Одувек је била веома добра. Њен отац, краљ Џорџ VI, био је мој крштени кум. Веома је фина и пажљива. Повремено се посећујемо у Бакингемској палати, или се посећујемо у дворцу Винзор. Лепо је разговарати са њом. Дубоко је поштујем. Ја сам ишао у исту школу са Принцом Чарлсом у Гордонстоуну у Шкотској, и врло смо срећни што нас је овде посетио. Била је то сјајна прилика. Дакле, односи са Британском краљевском породицом су веома добри, али и са свим осталим европским краљевским породицама. Ми смо сви међусобно повезани.

Хајде да се дотакнемо мало и српске политике данас и могућностима за обнову монархије. Након пада комунизма овде, у Србији, видели смо значајну подршку за рестаурацију монархије, са вама као монархом, а 2008. године су српски студенти створили Удружење Краљевина Србија. Чињеница да Ваше Краљевско Височанство и Српска краљевска породица имају велику подршку одређених младих Срба – будућих генерација, шта она говори о будућности српске монархије?

Постоји велико интересовање, нема сумње у то. Моја жена и ја путујемо по целој Србији и свуда наилазимо на леп пријем. Такође, донирамо опрему свим болницама и здравственим центрима. Приметили смо огроман осећај за историју наше земље. Увек смо били монархија. Ове године славићемо 800 година монархије. Мој отац није абдицирао. Краљевство је украдено од њега 29. новембра 1945. године. Млади људи које сте поменули су врло фини, имају и канцеларије широм Србије. Они су удружење које објашњава шта је уставна монархија. Циљ је уставна монархија, а не апсолутистичка монархија. Ми поштујемо све, без обзира на религију, етничко порекло и политичко уверење, под условом да верују у демократски систем. Дакле, расположење у народу је позитивно, али има пуно ствари које су се догодиле током година диктатуре. На пример, кад год је дошло до скандала унутар комунистичке државе, указали су да је мој отац напустио земљу са златом. То се никада није десило, и доказано је да није. Али и даље има људи који верују у то. Данас, у ери интернета, имате пуно садржаја, а имате и традиционалне медије који објављују веома добре чланке на тему монархије. Имамо слободу људи да искажу своје мишљење, што је такође врло добро. Али, приметили смо да постоји и део људи који дају непримерене коментаре и износе бројне лажи, изврћући историјске чињенице, креирајући такозване „лажне вести“.

Рестаурацију монархије подржавају многи српски посланици и неке политичке партије. Зашто референдум о овом питању није одржан када Вас људи желе за краља?

Како сам поменуо, мој отац никада није био абдицирао. Зашто онда да имамо референдум? Решење је да имамо уставну скупштину која се састоји од различитих политичких партија, које заједно у парламенту разговарају како да реше дато питање. Приметили сте како су референдуми пропадали. Добар пример је Грчка, где је драматично пропао референдум. Ја нисам ту да причам о политици преко телевизије, радија или писаних медија. Странке треба да разговарају о политици и темама кључним за јединство и континуитет, а Краљ је тај који посматра са стране. Тако да не могу бити део дебате. Ја не тражим политичку функцију.

Мислите ли да ћете икада бити крунисани краљ Србије?

То зависи од људи и Бога.

Текст и фотографије: www.royalcentral.co.uk
Autor: Oskar Aanmoen

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Вести са српског двора