Повежи се
На врх

Реституција, или бајка (хајка) без краја (краља)

У етапама, али никад свеобухватно и успешно, програм реституције у Србији није реализован до краја, упркос бројним обећањима разних влада у Србији и иницијатора за повратак бесправно одузете имовине законским власницима.

Ко је крив?

О повратку имовине члановима породице Карађорђевић, полемисало се и у јануару ове године, али по обичају, безуспешно. Свако теоретисање на поменуту тему не заживи у пракси, па се поставља логично питање – шта је циљ такве пропаганде, пролонгирања и постоји ли ико ко може успешно да реши овај случај приводећи га крају? Да ли је проблем у недостатку воље и решености да се злочини из блиске прошлости изведу пред лице правде, или је проблем што правду још увек заступају они који још увек живе у превазиђеним поделама и провлаче репове комунистичких постулата кроз правну етику данашњице? У делу Фјодора Достојевског, “Браћа Карамазови“, постоји анегдота о жени која је након смрти доспела у пакао јер се на земљи за живота није задужила ни једним добрим делом. Анђео чувар се сажалио над њеном душом и ургирао код Бога да јој да шансу за избављење, наводећи да је једном приликом  даровала главицу лука просјакињи. Бог је одобрио да се искуша душа покојнице, тако што ће јој се пружити струк лука, под условом да се не прекине док се уз њега буде успињала на путу до спасења. Грчевито стежући лук, жена је погрдним именима и шутирајући све  који су се држећи за њу покушавали да се избаве, при самом изласку викнула: ,,То је мој лук, а не ваш!“ након чега се струк симболично преломио и њена виза за пакао је осигурана. Можемо ли научити нешто из овог примера? Ако имамо шансу да променимо нешто на боље у времену у ком живимо и искупимо се за грехе сопственог народа, зашто је не препознајемо и одлажемо, узимајући тиме део греха и на себе?

Драматична бајка 

Пред нама је бајка са елементима драме и њени протагонисти, краљ и краљица, фабула и сиже, стравичан заплет њиховог прогонства и повратка у разорено краљевство, али предуслов да бајка буде оно што јесте,  је да има срећан крај. Судбина краљевске породице у Србији је тематски далеко од срећног епилога, њени јунаци су готово анонимни ликови, уместо хероји, а све вредности које су стекли кроз векове и које су им одузете, и даље су, већим делом, у поседу душмана.

Ко смо ми? 

Да ли се наш народ опхрван вековним страдањима несвесно навикао на неки облик тиранопоклонства, па се константно приклања владавини оних који на крају проневере сва очекивања и дата обећања, након којих добијамо национални елан да деценијама осипамо паљбу по лошим изборима, тако се ослобађајући личног и колективног незадовољства? Бирамо изнова и изнова сличне њима, који каријеру и нову идеологију изграде на рушевинама туђе старе и пропале, опет нас водећи у пропаст. Његошев лажни цар – Шћепан мали, код нас би засигурно био прихваћен као стваран и постао родоначелник нове династије, да је заиста постојао, јер шта ће нам наш и постојан? Све можемо да прихватимо што је подложно лажирању и манипулацији, а да признамо да имамо достојанствену и угледну краљевску породицу у Београду, која нас никад не би компромитовала, ни злоупотребила указано поверење народа и која би нас представила у свету онаквим какви заиста јесмо када се саберемо – мирољубивим, правдољубивим и душевним народом, то не можемо да признамо из недефинисаних  разлога.

Ехо комунизма одзвања из рушевина српских светиња

Јосип Броз Тито и Едвард Кардељ

Комунисти су себи дали неограничену слободу да располажу туђом имовином, угрожавају основна људска права неистомишљеника, који су своју неједнообразност платили животом. У Кардељевом указу из 1947. налази се попис одузете имовине од породице Карађорђевић, која је у поступку сваког покушаја реституције третирана као грађански елемент, без икаквих привилегија, које ни нису захтевали чланови ове часне породице, познати у нашем народу по својој скромности и хуманости. Списак је могао бити бескрајан, генерацијама су Карађорђевићи стицали, да би заслужили да буду разбаштињени у срамном року. Неће им бити враћене болнице, касарне, фабрике, рудници, ловишта, разна здања у чијој су изградњи били главни покровитељи… Ако занемаримо материјални аспекат, шта ће им бити враћено? Шта може повратити овој, надасве српској породици, углед који су нарушили безочници Брозовог система? Када неко неком одузме право на живот, а познато је колико је живота однео комунизам, падале су главе краљевих присталица, сарадника, родбине и пријатеља као покошено класје међу булке, када неко било коме одузме право на веру, спали му цркве, сруши споменике, прекроји језик и историју и не сноси никакву моралну ни законску одговорност за то, какав је то онда систем? Какав је наш систем данас, који не жели или одлаже преузимање одговорности за таква недела, систем који не би ни постојао да га наши краљеви нису одбранили не марећи за личне жртве? Изговор да је поступак комплексан и да се нешто не може преко ноћи, није више прихватљив.  Прича о реституцији је увек актуелна тема, нарочито када треба да се скрене поглед публике са главне сцене политичке позорнице, па се можемо запитати зашто је сада предмет интересовања, а не деловања.

Тешка позиција Карађорђевића 

Душан Бабац

Комплекс на Дедињу је враћен у виду обештећења, а не у натури. Члан Крунског већа, Душан Бабац, наводи да је  тешко прецизирати  шта Карађорђевићи очекују да им се врати. Не могу добити ни минимална потраживања у виду  инсигнија од великог симболичног значаја за династију, попут круне направљене од вождовог тријумфалног топа из периода борбе с Турцима. ,,Оптерећујућа околност за породицу Карађорђевић била је неоснована теза о томе, да је кнез Павле проглашен народним издајником и они су захтевали да се та комунистичка пресуда демантује и да буде предмет рехабилитације по хитном поступку, за шта је кнегиња Јелисавета поднела захтев“, објашњава Душан Бабац, додајући да ,,есенцијално питање везано за ову проблематику конфиксације, постављају они који траже да се испита порекло имовине. Истина је да од 1945-1947, краљевска имовина није узурпирана због процене порекла, већ у интересу промене државног уређења“. Крајем новембра 2011. одлуком Вишег суда у Београду, донето је решење о рехабилитацији кнеза Павла и поништена је Одлука којом је Државна комисија за утврђивање злочина, на основу лажираних доказа, прогласила Павла за издајника и злочинца.

Колаж породичних вредности 

Међу непокретном имовином,  одузета им је и вредна покретна имовина у виду  уметничких збирки, намештаја, накита, уметничких слика из каснијих периода, породични портрети, а многим драгоценим реквизитима се губи траг.

-Постоје спискови који сведоче да је 35.000 књига из дворске библиотеке пребачено у фонд Народне библиотеке Србије. Сигурно се зна да је оригинални рукопис Његошевог „Горског вијенца“ био понос краља Александра. Тражена слика фламанског мајстора „Квинт Фабије Масим“, такође је саставни део краљевске збирке пре рата – открива Бабац.

Нема стручњака за процену вредности такве врсте што захтева процедура, а 500.000 евра је вредност до које се иде у повраћају имовине и тај однос је нереалан, однос потенцијалних вредности и прописаног повратка.

Краљевске инсигније најсигурније  у поседу власника

Престолонаследник Александар предложио је да се инсигније, уместо што пропадају у неком подземном простору, изложе за 10 година у Историјском музеју или у САНУ, као продужетак изложбе „службено одело у Србији“, или  у  поставци Дома Народне скупштине. Из поступка реституције изузети су објекти који су у служби обављања дужности председника Републике Србије, Нови двор, зграда коју је са својим оцем подигао краљ Александар и даровао је на поклон држави.

Одговорност за спровођење правде и пропусте у оквиру реституције, није преузео ниједан орган власти. Остаје нам да се надамо да ће се фама око реституције ускоро окончати позитивним исходом и да ће истина бити на страни Карађорђевића као што су и они на њеној, од самог уласка династије у историју Србије, из које никад неће изаћи другачије, већ искључиво као победници.

Н.Е.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Краљевски весник

  • Сјај Српске круне у царском Бечу

    Србија је имала бар пет династија које су владале земљом од досељења на простор данашњег Балкана. Свака од тих династија имала...

    Портал Краљевина28.05.2018.
  • Хиљаде евра за једну монету

    На сусретима нумизматичара се могу видети вредни и ретки примерци новца и ордења, за које колекционари дају читаво богатство.

    Портал Краљевина20.04.2018.
  • Отворена туристичка сезона у Дворском комплексу

    Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина отворили су туристичку сезону 2018. и позвали све заинтересоване да у периоду од...

    Портал Краљевина19.04.2018.
  • Како је дете из Приштине збунило српског принца

    Томислав Карађорђевић је био први из краљевске породице Карађорђевића који се после комунистичког укидања монархије  трајно вратио у Србију. Настанио се...

    Портал Краљевина06.03.2018.
  • Несвакидашње занимљивости о српској краљевској породици

    Карађорђевићи представљају неисцрпну тему, како због свог историјског значаја, тако и због чињенице да су у Србији постојани након двесто година...

    Портал Краљевина06.03.2018.
  • ,,Виноград тражи слугу, а вино господара“

    Винарија породице Карађорђевић, једна је од најстаријих на нашим просторима. Основао ју је краљ Александар Карађорђевић 1931. године, по узору на...

    Портал Краљевина08.02.2018.
  • Александар Карађорђевић: Никада нисам одбио титулу краља

    Српски Престолонаследник Александар Карађорђевић дао је протеклих дана ексклузивни интервју са сајт „Ројал сентрал“ (royalcentral.co.uk), у ком је говорио о свом...

    Портал Краљевина29.12.2017.
  • Краљ на врху Триглава

    Током децембра, Бели двор у Београду је био поприште изложбе фотографија „Краљ Петар II у Словеначким Алпима“. Поставка обухвата фотографије Краља Петра...

    Портал Краљевина27.12.2017.
  • Повеља Принцези Катарини

    Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина добитница је Повеље посебне захвалности за допринос у раду и остваривању циљева и задатака Школе за...

    Портал Краљевина24.12.2017.