Повежи се
На врх

40 година трагања за истином

На списку жртава комунистичких злочина, налази се и један који је нарочито потресао тло хуманости свирепошћу и суровошћу типичном за Брозов режим и комунистичку пропаганду, чији је основни мото      био: ,, Ко не може да убије непријатеља – није комуниста“. За непријатеља се сматрао свако ко није подржавао владајућу идеологију или имао другачије ставове. На примеру убиства Драгише Кашиковића и његове деветогодишње поћерке у Чикагу, види се да ,,рука правде“ црвеног система није марила за околности – просторне, временске и моралне одреднице, нису постојале у спровођењу политике нечовештва.

Речи јаче од оружја

Драгиша Кашиковић, правник, публициста, један од вођа српске политичке емиграције, технички уредник листа ,,Слобода“, активиста СНО за Америку, заједно са деветогодишњом ћерком, Иванком Милошевић, мучки је убијен 19. јуна 1977. године у Чикагу од комуниста. Бруталност овог масакра потврђује чињеница да је Драгиша за писаћом машином у Чикагу избоден 64 пута, а девојчица чак 54 пута. У ноћи између 18. и 19. јуна убијен је српски витез, херој српске емиграције, брилијантно перо и генијални организатор српске борбе против комунизма у дијаспори. Комунистички крволоци том приликом на подједнако зверски начин лишили су живота и невино дете.

Оно што црвеним монструмима није пошло за руком то је да убију успомену на њега и све трагично настрадале. Сваким убодом исписивали су његово име у предугу листу српских родољуба, који у вековној борби за слободу нису жалили ни сопствене животе. Јер, Драгиша је припадао оној реткој врсти људи који своју борбу нису водили из рачунице, већ из осећања дужности према српству, коју је више од изгледа на неупех плашио наизглед миран живот у црвеном мраку и предаја и чије су речи одјекивале гласније него меци и бомбе, речи које су црвену неман погађале и болеле до сржи.

У знак сећања на легенде

Ова убиства већ 40 година чекају да буду расветљена, истина откривена, а правда задовољена. Сахрањен је на српском гробљу у манастиру Светог Саве у Либертвилу, у Илиноису, уз Николаја Велимировића, Јована Дучића и друге српске великане и родољубе, да заједно са њима на небесима настави борбу за посрнули српски народ.

Српски родољуби сећаће се Драгише док год је Срба и српског имена и на овај дан ће палити свеће за покој његове душе. Легенде не смеју остати заборављене!

Нека му је вечна слава!

У Србији је 1994. године установљена награда Драгиша Кашиковић која се додељује за доприносе у новинарству, публицистици, сатири и драмској уметности.

Извор: Погледи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости