Повежи се
На врх

Пурпур – царска боја кроз историју

Обичај је људи да бојама придају разноразна значења. Па тако жута симболизује љубомору, црвена љубав, бела невиност, а плава слободу. Симболика има је давања највероватније јер, гледано кроз историју, боје нису биле лако доступне, а и кад их је било, онда су биле скупе и недостижне за већину. Ипак, једна боја била је резервисана само за цареве.

Јустинијан у пурпуру, мозаик, Базилика Сан Витале у Равени

Пурпур је друго име за боју насталу спајањем две основне, а опет супротне боје – хладне плаве и топле црвене. На српском би рекли љубичаста, латини су је звали пурпура, а грци порпхијра, а може се чути и скарлетна. Према незваничним истраживањима, код већине људи најчешћа асоцијација на ову боју је „племство, магија, мистерија и скрушеност“.

У доба наших предака, пурпурна боја је била заштитни знак града Тира, главне Феничанске (данас Либан) луке где је било седиште трговине тканинама пурпурне боје. Будући да је пурпур био врло скуп, почео се већ тада повезивати с краљевским достојанством, чашћу и богатством. Познаваоци су тврдили и да је у старом Риму чак постојала царска одредба према којој се обичан човек, који би се усудио носити одећу обојену најквалитетнијим пурпуром, сматро кривим за велеиздају.

У нашој традицији пурпур се најчешће везује за Источно римско царство, касније Ромејско, а нама најпознатије као Византијско царство. Наиме, ношење пурпурне боје је био искључиво симбол царске власти и никоме другом то није дозвољено. Као посебан знак своје власти цареви су носили пурпурне папуче, а сва деца владара носила су титулу „рођена у пурпуру“. Отуда је дошло и име једне од царских династија – Порфирогенит. У историјским аналима је завележено мало примера да се то правило није поштовало, јер су казне биле драконске.

Једини који се усудио да пркоси том обичају био је цариградски патријарх Моихајло Керуларије, за кога је византијски историчар написао да је „био отворено дрзак“, а сматра се и да је и сам хтео да са патријаршијског седне на царски престо. Обување пурпруних папуча ипак га је коштало патријаршиског трона.

Пурпурни појас

Пурпурна боја се и данас може видети у одори католичких великодостојника. Наиме столе (појас) и далматике католичких бискупа су пурпурне боје.

Нису само европљани познавали ову боју. Археолошки налази показују да су амерички староседиоци, нарочито у делу данашњег Мексика, носили разну одећу пурпурне боје те да је ова боја фасцинирала шпанске освајаче када су дошли да освајају нови свет.

Од древних времена па све до данашњих дана пурпур се добија од морских пужева — од сваког пужа добије се врло мало боје. У античком Тиру су користили пужеве из породице волака, а нарочито квргаве и бодљикаве волке, који живе у разним подручјима дуж обале Средоземног мора. Могуће је добити разне нијансе пурпурне боје, зависи од тога одакле се узимају пужеви. И у централној Америци су ловили пужеве, али у водама Тихог океана.

Док су Турци и Римљани убијали мекушце о чему сведочи пронађена гомила празних пужевих кућица које потиечу из њиховог времена, староседеоци Америке су им само вадили слуз, а потом би пужа вратили у море. Потоњи су чак водили рачуна и да пужеве не драју у време размножавања,а тај се обичај задржао до данашњих дана и спречио истребљење пужева.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости