Повежи се
На врх

Фудбал на „Царевој ћуприји“ – Краљевина Србија против Краљевине Румуније

Другог викенда јуна, на стадиону најстаријег фудбалског клуба у Србији, играће се хуманитарна утакмица за децу из „Тиршове“, а актери су симболичне репрезентације Краљевине Србије и Краљевине Румуније.

Удружење Краљевина Србија организовало је хуманитрану фудбалску утакмицу, коју ће њени чланови одиграти са АНРМ – удружењем монархиста Румуније, а несвакидашњем догађају ће присуствовати чланови краљевских породица Румуније и Србије. Меч ће бити одржан у суботу, 9. јуна 2018. са почетком у 16:30 часова на стадиону БАСК-а – „Царева ћуприја“, иначе првог фудбалски клуба основаног у Краљевини Србији, чији је председник и почасни члан био Краљ Александар Први Карађорђевић. Сав приход је намењен за Универзитетску дечију клинику „Тиршова“, задужбину Краљице Марије.

Саша Станисављевић

Од Саше Станисављевића, потпредседника Извршног одбора Удружења Краљевина Србија за централну Србију, сазнајемо да је циљ ове реванш утакмице да се на симболичан начин обележи 96 година од венчања краља Александра и румунске принцезе Марије, као и прве међународне утакмице у Београду, одигране тим поводом 1922. између Краљевине Румуније и Краљевине СХС.

На питање да ли постоје планови за организацију сличних манифестација у сарадњи са другим европским краљевинама и да ли је већина хуманитарног карактера, Станисављевић наводи да  Удружење Краљевина Србија од свог оснивања успешно сарађује са удружењима и сродним организацијама из иностранства. – Та сарадња је традиционалног карактера и њоме негујемо и одржавамо идеју монархије, а повод организације овог догађаја везан је конкретно за годишњицу обележавања поменутих историјских догађаја – истиче Станисављевић.

„Један за све, сви за једног“

Била је парола најстаријег фудбалског клуба у Србији, основаног у априлу 1903. године у Београду као СК Соко, а од 1933. такмичи се под именом ФК БАСК (Београдски академски спортски клуб). Највеће успехе овај клуб је бележио у периоду пре Другог светског рата, када се такмичио у првенству Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (до 1929), а затим и у првенству Краљевине Југославије. У  послератном периоду је угашен, јер клуб таквог имена и традиције није одговарао новонасталим временима и приликама. На 50. годишњицу Сокола и БАСК-а 1953. године ФК Сењак је преузео име БАСК и све славне успехе и традиције овог најстаријег колектива у некадашњој Краљевини Србији. У сезони 2010/2011. БАСК заузима 1. место у Првој лиги Србије.

Са стадиона на фронт

Спомен-плоча на Кошутњаку

Када је основан фудбалски клуб „Соко“ обраћала се пажња да се васпитају добри људи и добре патриоте. Сам спорт се сматрао средством за развијање карактера и духа у младићима, тако да они касније у животу примењују само оно што је било добро и оно што је било право. Честим састанцима, заједничком игром, као и радом, развијало се другарство и свест о дужности. Кад је избио рат – 1912. и 1914. чланови клуба били су расути као ђаци-наредници и резервни официри по војсци као водници. Ведри и насмејани излазили су пред строј вода да га поведу напред и својим примером покажу како се гине за отаџбину. Јеша Шапоњић је на Горничеву 6. августа 1916. када је Дунавска дивизија почела да пуца под ударима бугарских армија, излетео пред свој вод и узвикнуо: „Напред, браћо!“. Његов налет успео је да задржи бугарски напад и спаси ситуацију, док су се угрожени делови повукли. Јеша Шапоњић је пао смртно погођен. Гинули су Соколци: Много чланова клуба остало је на пољу части, положивши свој живот за отаџбину. Клуб је на стадиону у Кошутњаку поставио спомен плочу изгинулим члановима. Гесло клуба „Соко“ било је – Један за све, сви за једног, сви

скупа за свој клуб, за свој „Соко“!

Традиција кроз три века

Лоптачки клуб „Соко“, фото: Видовдан

Гимнастичари Сокола одржали су 1896. такмичење подно Калемегдана. Лист „Вечерње новости” је 23. маја 1896. објавио да прво гимнастичко друштво „Соко” стоји под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Александра. Исте године основана је Лоптачка секција Сокола. За време летњег одмора 1903. у Београду окупили су се студенти који су студирали у иностранству и заједно са Соколима основали Лоптачки клуб. На предлог Љубе Јовановића, клуб Соко издвојио се из истоименог друштва Соко. Интерес за фудбал je растао код публике из године у годину. Штампа се интересовала, нотирала у својим ступцима резултате утакмица. Клуб је играо у Суботици, Темишвару и Новом Саду. Готово сви чланови клуба „Соко” били су у исто време и чланови Гимнастичког друштва и вежбали су у друштву лаку атлетику. Клуб 1919. није имао довољно средстава, а за било какве радове на терену клуб је морао да тражи одобрење од Управе топчидерске економије. Како су радови због обима текли споро, а било је заказано такмичење између Румуније и Југославије, на којима је требало да присуствују краљ Александар и краљица Марија, Лазар Јовановић је био принуђен да ради до дубоко у ноћ. Ипак успео је да на сам дан венчања краља Александра, сав терен и неке непокривене трибине буду готове, као и покривена трибина за краља и краљицу.

Предводнички одбор ФК „Соко“, фото: Ин4С

Први слет је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. Клуб је 1932. морао да промени име по наређењу власти и назвао се Б.А.С.К. После ослобођења престаје са радом најстарији клуб у Србији, који је постојао 42 године, прихватио нови дух и нову организацију фискултуре у Србији. На конференцији свог чланства одржаној 29. маја 1945. клуб је одлучио да сву покретну и непокретну имовину стави на располагање фискултурно-спортском одбору Србије у циљу масовног развијања културе. У резолуцији којом су осуђени петоколонаши истицало се: „Част и име добрих спортиста, чија је основна дужност увек била стављање својих снага у службу народа и отаџбине. Ми смо и на конференцији нашега чланства, одржаној у августу 1941, били донели одлуку да наш клуб за време окупације обуставља сваки рад на спортском пољу.”

Борба за опстанак

У тадашњој малој Србији „Соко” је био први фудбалски клуб који је напорним радом и по цену жртава, морао да разбија заблуде против фудбала, да ствара публику и терен за развој фудбала и да даје подстрек за оснивање нових клубова. Било је случајева да су оснивачи нових клубова стекли прва спортска искуства у клубу „Соко”. Из редова чланства „Сокола” у току ратова 1912-1918, велика већина борила се, а неколико их је пало. После ратова, све је требало поново да се подиже из темеља. Нико од „Соколаца” није жалио жртава за обнову клуба.  Рад клуба на патриотском васпитању обележиле су жртве из редова чланова клуба које су пале у борби за ослобођење и уједињење.

Извор: портал Ин4С/Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости