Повежи се
На врх

Краљица од девет дана

Историја Европе не бележи много краљица. Имена Елизабете, Катарине или Марије Терезије свима су позната, али је било и краљица које су остале непознате.

Једна од њих је краљица Џејн, позната и као „краљица од девет дана“.

Рођена је средином 16. века, пред крај владавине Хенрија VIII, краља Енглеске,  Ирске и  Француске. Имала је у себи краљевске крви, била је блиска рођака Едварда VI, младог краља који је владао непуних 6 година као наследник Хенрија VIII. Како је Едвард био лошег здравља, многи из његовог блиског окружења су видели Џејн као будућу краљицу, иако су право на престо полагале Мери (касније позната као „крвава Мери“) и Елизабета (зачетница златног доба Енглеске).

Наиме, Мери није одговарала крунском савету јер је била католик, док је Џејн припадала рефоримсаној, Протестанској цркви Енглеске. Елизабета, иако протестанкиња, није одговарала јер је увелико показивала знаке снажне воље која ће од ње у будућности и направити велику краљицу.

По животној причи Лејди Џејн Греј, снимљен је и истоимени филм, а главну улогу играла је тада млађахна Хелена Бонам Картер

Након шестогодишње владавине Едвард је умро 1553. године, а крунски савет одлучио је да прогласи Џејн новом краљицом. Да би то извели, прикривали су владареву смрт од јавности  читава четири дана, а онда је Џејн свечано проглашена краљицом Енглеске, Ирске и Француске. Да би заштитили њен живот, за сваки случај су је сместили у Лондонску кулу (Tower of London).

Упориште за проглашење нове краљице су нашли у Акту о наслеђивању који је издао још Хенри VIII, а у коме је записано да у случају Едвардове, те смрти Елизабете и Мери без потомака, наслеђе прелази на потомке сестре Хенрија VIII, а то је била Џејн, али и у тестаменту Едварда VI kоји је Џејн прогласио наследницом. Међутим, принцеза Мери и њени сарадници нису седели скрштених руку, већ су се склонили ван домашаја новопроглашене краљице, коју нису признавали. Врло брзо је први саветник краљице Џејн, Лорд Џон Дадли, војвода од Нортамберленда, кренуо са својом војском на војску принцезе Мери која је бивала све јача. Тек што је отишао из Лондона, крунски савет је окрену ћурак и одлучио да ипак прогласи Мери краљицом, а Џејн, до јуче фавориткињу, узурпаторком.

19. јула 1553. године Џејн је остала у Лондонској кули, овог пута као заробљеник, а њена владавина је завршена. Није прошло много од „хапшења“ и несуђена краљица Џејн је осуђена за велеиздају, а глава јој је одрубљена.

Иако је њена владаваина трајала само девет дана, остала је упамћена као једна од владарки са најтрагичнијом судбином. Уместо ње на престо је села краљица Мери која је земљу гурнула у грађански – верски рат од кога ће се дуго опорављати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја